Blokade poslovnih računa - nužda ili manipulacija

Prema zvaničnim podacima Centralne banke u BiH je 1.

Republika Srpska 07.12.2013 | 15:37 Prema zvaničnim podacima Centralne banke u BiH je 1. decembra bio blokiran 64.381 poslovni račun privrednih subjekata, dok je ukupan broj firmi koje imaju blokiran barem jedan bankarski račun nešto manji od 40.000. U odnosu na isti period prošle godine broj blokiranih je za devet odsto veći: prednjače Sarajevo, Banja Luka i Mostar, a u vrhu te neslavne ljestvice je i Brčko distrikt. Nužda ili manipulacija na štetu države i radnika? U "tomovina" Centralne banke BiH na 2.568 stranica pobrojani su svi blokirani računu pravnih lica, od privrednih preduzeća, kompanija i rudnika, prodavnica, frizerskih salona, apoteka, benzinskih pumpi, kafića i restorana, agencija i zadruga, do rudnika, opština, sportskih saveza i klubova, taksista, autoprevoiznika i drugih privatnika. U Brčkom je blokirano, podatak je Direkcije za finansije, 257 firmi samo po osnovu dugova za poreze, a od ukupno 4.500 registrovanih, trećina duguje 20 miliona samo za doprinose Fondu PIO RS, a 10 miliona Fondu PIO/MIO Federacije BiH. "Radi se o oko 1.500 pravnih lica kojima, najave su iz fondova entiteta, takođe prijeti blokada jer su, koristeći činjenicu da inspektori iz RS nemaju pravo kontrole na području distrikta, a lokalni inspektori ne mogu kontrolisati firme u Brčkom registrovane u entitetima, godinama zakidali i državu i radnike", kaže sekretar brčanskog Sindikata Ilija Kalajdžić. Koliko su firme u BiH i distriktu stvarno u krizi a koliko manipulišu s računima to je teško utvrditi, ali je činjenica da se slabosti sistema i kontrole obilato koriste i, ocjene su Sindikata, svjesno gase neki od brojnih računa u poslovnim bankama, na štetu države i radnika. "Ovdje Centralna banka BiH treba da uzme stvar u svoje ruke. Mora se zaustaviti taj nonsens da neko može imati račune u više banaka i manipulisati s prilivom sredstava i smijati se blokadama ponekog od njih. Zamislite da građanin ima pravo na pet ličnih karata, nikada ga niko ne bi pronašao na prijavljenoj adresi", ističe Kalajdžić. Kolika je kreditna zaduženost privrede distrikta nije moguće saznati ni u jednoj od 20-ak poslovnih banaka u Brčkom koje su, kao i svuda "država u državi" i imaju čvrste instrumente naplate svojih najčešće enormno skupih kredita. Vlast distrikta se hvali podsticajima privredi (desetak miliona godišnje) a zatvara oči pred manipulacijama s tim sredstvima i krčmom imovine privatizovanih i propalih preduzeća koja su gotovo bez izuzetka bila koritila sve benefite. "Šta tu rade banke, šta inspektori, notari, pravobranilaštva ili vlast uopšte? Tragično je da vlasnici propalih privatizovanih preduzeća, kako u Brčkom tako i svuda u BiH, čiji radnici protestvuju, štrajkuju glađu i po sudovima traže zarađene plate i druga prava, gladuju i preturaju kontejnere, dok vlasnici propalih firmi krčme imovinu preduzeća i prodaju ono što su u kriminalnoj privatizaciji dobili gotovo džaba", pita Kalajdžić i dodaje - na evidencijama nezaposlenih nećete pronaći ni jednog direktora propalih firmi, kao ni njegove "nezaposlene" najbliže srodnike i saradnike.