Мутабџија: Вјеронаука није наметнута!

Република Српска 04.12.2013 | 20:01

Горан Мутабжија, министар просвете и културе РС, тврди да Влада Српске није поклекла под притиском цркве кад је предложила Нацрт закона о основном образовању, којим се веронаука и званично уводи у наставни програм као обавезни предмет. Поред бројних контроверзи које прате ово питање, Мутабжија тврди да се тим законом само следе слична решења у окружењу и ФБиХ. Он истиче да је у РС веронаука и даље знатно мање заступљена него што је то случај у другом ентитету. - Суштински, веронаука у новом закону има исти положај као и до сада. Новим законом се само прецизније дефинише њен положај и отклањају неке дилеме у вези са тумачењем закона. Дакле, веронаука није обавезна за дете ако то родитељи не желе. Уколико се родитељи изјасне да дете треба да похађа часове веронауке, онда му она остаје обавезан предмет до краја основне школе. Исто тако, ако се родитељи на почетку другог разреда, кад се почиње са изучавањем овог предмета, изјасне да не желе да њихово дете похађа веронауку, такви ученици не би имали могућност да се накнадно прикључе осталим ученицима којима је тај предмет обавезан - објашњава Мутабџија. Како то да је веронаука, како тврдите, и до сада била обавезан предмет ако то није било прописано законом?! - Прецизније речено, она је била обавезан предмет не по закону, него по наставном плану и програму. Међутим, одредба актуелног закона је била таква да је остављала простор да се тумачи на различите начине. Али, шта ако родитељ, хипотетички говорећи, у току школовања одлучи да дете повуче са веронауке или обрнуто? - Таква ситуација није третирана овим законом. Кад закон уђе у другу фазу, односно кад дође у Скупштину у форми предлога, биће дефинисане и одредбе које би регулисале такве ситуације. Међутим, закон не може да одговори на сваку животну ситуацију, па тако ни на случај који наводите као могући пример. Да ли озваничење положаја веронауке у основном образовању представља један облик удара на принципе секуларне државе, како се то тумачи у делу невладиног сектора? - Рекао бих да је то врло слободно тумачење ових измена. Сви који износе такве тврдње треба да знају да се веронаука изучава у свим земљама у окружењу. Поређења ради, у ФБиХ су предвиђена два часа недељно у основним школама, а у РС један час. За разлику од нас, у Хрватској, па и у Србији, веронаука је уведена и у средње школе. Изношењем ових података, хоћу да кажем да сви који критикују наше решење треба да сагледају ширу слику, односно да се увере да ми не уводимо ништа ново у наш наставни систем у односу на оно што се већ изучава у окружењу. Интересантно је да се веронаука уводи као обавезан предмет и тиме "цементира" у наставном програму, док је истовремено министарство, како се чини, одавно одустало од увођења алтернативног предмета - културе религије, који је својевремено наишао на оштро противљење све три верске заједнице? - На то бих одговорио питањем - шта је алтернатива веронауци у другом разреду основне школе? Другим речима, шта један седмогодишњак може да зна о култури религија, односно какав треба да буде наставни програм да би био погодан за изучавање код тако мале деце? Ово је веома крупно друштвено питање које још увек тестирамо. Нећу да кажем да хоћемо или нећемо увести и тај програм. Са представницима верских заједница разговарамо о том питању. Крајем ове седмице, на ту тему разговораћу и са бискупом Фрањом Комарицом и муфтијом бањалучким Едхемом Чамџићем, након што смо већ обавили прелиминарне разговоре са представницима Српске православне цркве. Ти разговори тицаће се не само културе религије, него свих аспеката изучавања веронауке и отворених питања који је прате. Из црквених кругова потекла је и иницијатива према министарству да се веронаука уведе и у средње школе. Хоће ли бити реализована та идеја? - Разговори су, бар засада, у фази консултација. Након те иницијативе, направили смо анализе које указују да би нас то на годишњем нивоу коштало додатних 500.000 КМ, и то под условом да буде уведен само један час недељно. Јесу ли верске заједнице, ако већ инсистирају на томе, спремне да то плате из сопствених извора? - Не. Тај трошак би у потпуности сносило министарство. Међутим, таква иницијатива има веома много отворених питања, која се не тичу само додатног повећања трошкова. Ту су и проблеми везани за уџбенике, професоре и верификоване наставнике. Другим речима, ради се о изузетно компликованом питању. Прихватили смо да разговарамо о тој идеји, али ћемо тек након разговора са свим верским заједницама проценити у којем правцу ћемо даље ићи.