БиХ: Строжи закон погрешно примјењиван

Зашто је суд БиХ десет година судио „преко мере“, најчешће Србима који сада чекају мање казне, уместо да је примењивао блажи закон КЗ СФРЈ, из 1976? <имг цласс="алигнлефт сизе-фулл wп-имаге-18855" алт="суд бих" срц="хттп://www.

Република Српска 24.10.2013 | 22:47 Зашто је суд БиХ десет година судио „преко мере“, најчешће Србима који сада чекају мање казне, уместо да је примењивао блажи закон КЗ СФРЈ, из 1976?  Одлука Уставног суда БиХ да прихвати апелације 10 осуђених пред Судом БиХ за кривична дела која се односе на ратне злочине, уз образложење да је приликом одмеравања казне примењен строжи кривични законик, који је на снази од 2003, а не блажи КЗ СФРЈ, из 1976, отвара и питање одговорности зато је таква пракса трајала читаву деценију. Да ли баш случајно, тек, међу оштећенима Срби чине убедљиву већину, па су и у највећем броју успели да се изборе за ново суђење - по хитном поступку, поново пред Судом БиХ, због кршења људских прва по члану 7 Европске конвенције. - Блажи закон није важио за М. П., Миленка Јаковљевића, Николу Андруна, Милорада Савића, Мирка Пекеза, Слободана Јаковљевића, Александра Радовића, П. М., Бранислава Медана и Бранка Џинића - прецизира Звонко Мијан, регистратор у Установном суду БиХ, подсећајући да је реч о апелацијама које су примљене још 2009. При свему томе, они којима се суди за злочине у минилом рату на простору БиХ - ако им се догоди да предмет добије, рецимо, Кантонални суд у Сарајеву, удаљен око два километра од зграде Суда БиХ - могли су, свих ових година, да рачунају на троструко блажу казну затвора! - Суд БиХ био је дужан да од оснивања примењује КЗ СФРЈ, који је био релевантан за предметне догађаје - указује адвокат Душан Томић. - Иначе, у последње време охрабривало је понашање Тужилаштва БиХ које, када склапа споразуме о кривици са осумњиченим за ратне злочине, не прелази казну изнад 15 година, чиме отклањају могућност „падања“ пресуда попут ових које су сада изашле на видело. Јово Каран, сарадник у једној сарајевској адвокатској канцерији, штавише, указује да (не)спорни КЗ БиХ уопште није донет у редовној процедури, у Парламенту, већ га је наметнуо тадашњи високи представник... Очекује се, стога, да и други апеланти добију битку пред Уставним судом БиХ, односно прилику за ново суђење. Јер, због очигледно накарадне праксе, било је чак и случајева да су неки од затвореника тражили да им се суди пред Трибуналом у Хагу - сматрајући да и је шанса за правду тамо веће него пред Судом БиХ. СЛУЧАЈ ГЕНЕРАЛА ЂУКИЋА МЕЂУ сигурним кандидатима за укидање пресуде Суда БиХ је и генерал Новак Ђукић, који је - једини до сада - осуђен за злочин на Тузланској капији, 25. маја 1995. године. Разрезана му је робија од четврт века, петину је скоро одлежао, али се, у међувремену, и тешко разболео... С обзиром на то да му је изречена за читаву деценију дужа казна, него што би - за исто дело - добио да је примењиван КЗ СФРЈ из 1976, некадашњи начелник ГШ ВРС и његова одбрана одавно спремају захтев за обнављање поступка. Штавише, када Уставни суд наложи процес по хитном поступку, одбрана ће бити у прилици да изнесе и доказе који до сада нису коришћени. Јер, сумња се да су генералу били подметнути и адвокати који су га спречавали да говори и износи доказе одбране, како би сва кривица пала на њега, а сви други били амнестирани...