BiH: Stroži zakon pogrešno primjenjivan

Zašto je sud BiH deset godina sudio „preko mere“, najčešće Srbima koji sada čekaju manje kazne, umesto da je primenjivao blaži zakon KZ SFRJ, iz 1976? 24.10.2013 | 22:47

Zašto je sud BiH deset godina sudio „preko mere“, najčešće Srbima koji sada čekaju manje kazne, umesto da je primenjivao blaži zakon KZ SFRJ, iz 1976?  Odluka Ustavnog suda BiH da prihvati apelacije 10 osuđenih pred Sudom BiH za krivična dela koja se odnose na ratne zločine, uz obrazloženje da je prilikom odmeravanja kazne primenjen stroži krivični zakonik, koji je na snazi od 2003, a ne blaži KZ SFRJ, iz 1976, otvara i pitanje odgovornosti zato je takva praksa trajala čitavu deceniju. Da li baš slučajno, tek, među oštećenima Srbi čine ubedljivu većinu, pa su i u najvećem broju uspeli da se izbore za novo suđenje - po hitnom postupku, ponovo pred Sudom BiH, zbog kršenja ljudskih prva po članu 7 Evropske konvencije. - Blaži zakon nije važio za M. P., Milenka Jakovljevića, Nikolu Andruna, Milorada Savića, Mirka Pekeza, Slobodana Jakovljevića, Aleksandra Radovića, P. M., Branislava Medana i Branka Džinića - precizira Zvonko Mijan, registrator u Ustanovnom sudu BiH, podsećajući da je reč o apelacijama koje su primljene još 2009. Pri svemu tome, oni kojima se sudi za zločine u minilom ratu na prostoru BiH - ako im se dogodi da predmet dobije, recimo, Kantonalni sud u Sarajevu, udaljen oko dva kilometra od zgrade Suda BiH - mogli su, svih ovih godina, da računaju na trostruko blažu kaznu zatvora! - Sud BiH bio je dužan da od osnivanja primenjuje KZ SFRJ, koji je bio relevantan za predmetne događaje - ukazuje advokat Dušan Tomić. - Inače, u poslednje vreme ohrabrivalo je ponašanje Tužilaštva BiH koje, kada sklapa sporazume o krivici sa osumnjičenim za ratne zločine, ne prelazi kaznu iznad 15 godina, čime otklanjaju mogućnost „padanja“ presuda poput ovih koje su sada izašle na videlo. Jovo Karan, saradnik u jednoj sarajevskoj advokatskoj kanceriji, štaviše, ukazuje da (ne)sporni KZ BiH uopšte nije donet u redovnoj proceduri, u Parlamentu, već ga je nametnuo tadašnji visoki predstavnik... Očekuje se, stoga, da i drugi apelanti dobiju bitku pred Ustavnim sudom BiH, odnosno priliku za novo suđenje. Jer, zbog očigledno nakaradne prakse, bilo je čak i slučajeva da su neki od zatvorenika tražili da im se sudi pred Tribunalom u Hagu - smatrajući da i je šansa za pravdu tamo veće nego pred Sudom BiH. SLUČAJ GENERALA ĐUKIĆA MEĐU sigurnim kandidatima za ukidanje presude Suda BiH je i general Novak Đukić, koji je - jedini do sada - osuđen za zločin na Tuzlanskoj kapiji, 25. maja 1995. godine. Razrezana mu je robija od četvrt veka, petinu je skoro odležao, ali se, u međuvremenu, i teško razboleo... S obzirom na to da mu je izrečena za čitavu deceniju duža kazna, nego što bi - za isto delo - dobio da je primenjivan KZ SFRJ iz 1976, nekadašnji načelnik GŠ VRS i njegova odbrana odavno spremaju zahtev za obnavljanje postupka. Štaviše, kada Ustavni sud naloži proces po hitnom postupku, odbrana će biti u prilici da iznese i dokaze koji do sada nisu korišćeni. Jer, sumnja se da su generalu bili podmetnuti i advokati koji su ga sprečavali da govori i iznosi dokaze odbrane, kako bi sva krivica pala na njega, a svi drugi bili amnestirani...