Шпанија "одабрала" Србију

Чудна је та игра калкулација.

Република Српска 16.09.2013 | 20:59 Чудна је та игра калкулација. Играш - да изгубиш, јер ће ти се то "касније исплатити". Тако су у меч ушли кошаркаши Шпаније и Италије, борећи се, бар званично, за треће место у Ф групи Еуробаскета, а онако, међу нама, играли су да изгубе како би као четвртопласирани играли против Србије у четвртфиналу, јер је победа заказивала сусрет са искуснијом Литванијом. На крају су се радовали Италијани који су, уз одиграни продужетак, са 86:81 (24:12, 13:25, 8:19, 24:14, 16:11) победили првака Европе и послали Шпанију на "орлове", са којима ће се у четвртфиналу састати у среду. Прва четвртина овог меча најбоље је осликавала чудан приступ оба тима овој утакмици. Шпанци су деловали као да су из другог спорта свратили на паркет, а Италијани су играли само десет минута, чувајући своје нове звезде, попут Датомеа, више на клупи него у игри. Ипак, 24:12 за "азуре" на семафору, и то после прве четвртине, није баш било достојно првака Европе, па су Шпанци подигли свој ниво толико да учине "драму" занимљивијом, а онда су престали да играју и "одабрали" Србију за ривала у четвртфиналу. Смешно је, и тужно, изгледала кошарка у другој деоници. Италијани су тада, просто, почели да греше у толикој мери, да је то на тренутке деловало трагикомично. Нарочито се то, после буђења "фурије", односило на трећу деоницу. У њој "азури" нису дали ни поен пуних седам минута, што је Марк Гасол искористио да постигне десет поена у серији од 12:0 која је Шпанији донела 54:43. Испоставило се недостижних, на крају. Ипак, нису сви на паркету деловали незаинтересовано за надигравање и тријумф. Пре свега, то се односи на Серхија Родригеза, који је играо као да је финале, бодрећи саиграче, радујући се код сваког успешног потеза, било свог или неког другог кошаркаша који носи шпански дрес. Тако се и игра кошарка, целим собом, ма ко да је ривал и ма какав да је улог. Одлично се борио и Гасол, убедљиво најбољи актер сусрета до продужетка, а прилично оодсустно су деловали Руди Фернандез и Хозе Калдерон, који су укупно шутирали 4/18. Није то било ништа наспрам појединих италијанских потеза, нарочито у поменутој трећој деоници у којој се Белинели испуцавао, промашујући и са по осам метара, и то средином времена предвиђеног за напад, а његови саиграчи "давали" лопту ривалима у ситуацијама и када није било баш јасно зашто то раде. И, када се све чинило да је готово после шпанских 58:45 у другом минуту последње четвртине, "фурија" је напрасно стала. Кошева није било, одбрана је напрасно постала шупља, па су серијом 11:0 "азури" пришли на 66:64, минут пре краја. Сјајно закуцавање "одсутног" Рудија Фернандеза вратило је Шпанцима "+4", одмах је узвратио Белинели, па је неизвеност достигла врхунац у последњих пола минута. Јунак Серхио Родригез је после поготка, на који је одговорио Ђентиле, промашио оба слободна бацања, а Италија је кренула у одлучујући напад. Он се испрва завршио промашајем, а како су Шпанци избацили лопту у аут, "азури" су добили шансу да после тајмаута, за 2,8 секунди изборе продужетак. То су и учинили када се шпанска одбрана отворила за продор и погодак Датомеа. У продужетку је калкулантска игра била мало очигледнија. Марк Гасол је напрасно постао нова врста "стуба одбране" - оставши укупан баш као стуб, иако су према њему продирали, и без икаквог отпора, поентирали италијански бекови. Клавер је двапут промашивао зицере и... "Азури" су тако, хтели - не хтели, стигли до "+6". Недуго затим "прославили" су тријумф који их је одвео на Литванију, а Шпанце, прваке Европе, послао на Србију. Да, чудна је та игра калкулација. Играш - да изгубиш, јер ће ти се то "касније исплатити". Било би баш добро, не само за српску кошарку, већ за спорт уопште, да "орлови" свом наредном ривалу покажу да се ова игра зове игром - јер се игра до краја. Ко год да је наспрам вас. И какав год да је улог.