Španija "odabrala" Srbiju

Čudna je ta igra kalkulacija.

Republika Srpska 16.09.2013 | 20:59 Čudna je ta igra kalkulacija. Igraš - da izgubiš, jer će ti se to "kasnije isplatiti". Tako su u meč ušli košarkaši Španije i Italije, boreći se, bar zvanično, za treće mesto u F grupi Eurobasketa, a onako, među nama, igrali su da izgube kako bi kao četvrtoplasirani igrali protiv Srbije u četvrtfinalu, jer je pobeda zakazivala susret sa iskusnijom Litvanijom. Na kraju su se radovali Italijani koji su, uz odigrani produžetak, sa 86:81 (24:12, 13:25, 8:19, 24:14, 16:11) pobedili prvaka Evrope i poslali Španiju na "orlove", sa kojima će se u četvrtfinalu sastati u sredu. Prva četvrtina ovog meča najbolje je oslikavala čudan pristup oba tima ovoj utakmici. Španci su delovali kao da su iz drugog sporta svratili na parket, a Italijani su igrali samo deset minuta, čuvajući svoje nove zvezde, poput Datomea, više na klupi nego u igri. Ipak, 24:12 za "azure" na semaforu, i to posle prve četvrtine, nije baš bilo dostojno prvaka Evrope, pa su Španci podigli svoj nivo toliko da učine "dramu" zanimljivijom, a onda su prestali da igraju i "odabrali" Srbiju za rivala u četvrtfinalu. Smešno je, i tužno, izgledala košarka u drugoj deonici. Italijani su tada, prosto, počeli da greše u tolikoj meri, da je to na trenutke delovalo tragikomično. Naročito se to, posle buđenja "furije", odnosilo na treću deonicu. U njoj "azuri" nisu dali ni poen punih sedam minuta, što je Mark Gasol iskoristio da postigne deset poena u seriji od 12:0 koja je Španiji donela 54:43. Ispostavilo se nedostižnih, na kraju. Ipak, nisu svi na parketu delovali nezainteresovano za nadigravanje i trijumf. Pre svega, to se odnosi na Serhija Rodrigeza, koji je igrao kao da je finale, bodreći saigrače, radujući se kod svakog uspešnog poteza, bilo svog ili nekog drugog košarkaša koji nosi španski dres. Tako se i igra košarka, celim sobom, ma ko da je rival i ma kakav da je ulog. Odlično se borio i Gasol, ubedljivo najbolji akter susreta do produžetka, a prilično oodsustno su delovali Rudi Fernandez i Hoze Kalderon, koji su ukupno šutirali 4/18. Nije to bilo ništa naspram pojedinih italijanskih poteza, naročito u pomenutoj trećoj deonici u kojoj se Belineli ispucavao, promašujući i sa po osam metara, i to sredinom vremena predviđenog za napad, a njegovi saigrači "davali" loptu rivalima u situacijama i kada nije bilo baš jasno zašto to rade. I, kada se sve činilo da je gotovo posle španskih 58:45 u drugom minutu poslednje četvrtine, "furija" je naprasno stala. Koševa nije bilo, odbrana je naprasno postala šuplja, pa su serijom 11:0 "azuri" prišli na 66:64, minut pre kraja. Sjajno zakucavanje "odsutnog" Rudija Fernandeza vratilo je Špancima "+4", odmah je uzvratio Belineli, pa je neizvenost dostigla vrhunac u poslednjih pola minuta. Junak Serhio Rodrigez je posle pogotka, na koji je odgovorio Đentile, promašio oba slobodna bacanja, a Italija je krenula u odlučujući napad. On se isprva završio promašajem, a kako su Španci izbacili loptu u aut, "azuri" su dobili šansu da posle tajmauta, za 2,8 sekundi izbore produžetak. To su i učinili kada se španska odbrana otvorila za prodor i pogodak Datomea. U produžetku je kalkulantska igra bila malo očiglednija. Mark Gasol je naprasno postao nova vrsta "stuba odbrane" - ostavši ukupan baš kao stub, iako su prema njemu prodirali, i bez ikakvog otpora, poentirali italijanski bekovi. Klaver je dvaput promašivao zicere i... "Azuri" su tako, hteli - ne hteli, stigli do "+6". Nedugo zatim "proslavili" su trijumf koji ih je odveo na Litvaniju, a Špance, prvake Evrope, poslao na Srbiju. Da, čudna je ta igra kalkulacija. Igraš - da izgubiš, jer će ti se to "kasnije isplatiti". Bilo bi baš dobro, ne samo za srpsku košarku, već za sport uopšte, da "orlovi" svom narednom rivalu pokažu da se ova igra zove igrom - jer se igra do kraja. Ko god da je naspram vas. I kakav god da je ulog.