Могућа промјена америчке политике

Република Српска 27.04.2013 | 10:45

Политички аналитичар из Вашингтона Обрад Кесић сматра да, након најаве да Срби са Косова неће прихватити споразум потписан у Бриселу, нити да уђу под окриље Устава Косова, постоји могућност да Америка промијени своју политику. "Америка је више пута мијењала своју политику за вријеме распада СФРЈ и послије Дејтонског споразума", рекао је Кесић у интервјуу за Срну. Кесић каже да кључни елемент за промјену званичне америчке политике јесу јасно дефинисани национални циљеви Србије, одлучност у борби и досљедност у одбрани тих циљева, али, нажалост, "ништа од тога нема ни `државни врх`, нити политичка елита Србије". "Алтернатива оваквој неуспјешној политици коју проводи `државни врх` Србије јесте Република Српска, гдје међу свим кључним политичким актерима и грађанима постоје јасно постављени циљеви за опстанак и будућност Српске, одлучност да се политички лидери боре за те интересе и досљедност у тој борби", сматра Кесић. Он је истакао да је због тога Република Српска сада у много бољој позицији него прије шест година, али и у много бољој позицији него што је Србија. Кесић је подсјетио да је 24. априла у Вашингтону одржана дебата Комитета за спољне послове Конгреса САД о Косову и Србији, на којој су изнесена различита виђења ситуације. Он каже да је, као српски активиста, на овом скупу први пут добио подршку за настојање да се референдумом рјешавају сва отворена и спорна питања о територији на простору некадашње СФРЈ. "Први пут сам, у суштини, добио подршку неколико чланова Комитета и барем једног од других свједока, који су се исто изјаснили да би било боље решење за сва отворена и спорна питања на простору СФРЈ, гдје постоје спорови због територија, да се допусти да сви народи искористе правило и право на самоопредељење референдумом", рекао је Кесић. Он је истакао да, за разлику од сличних расправа у Конгресу, овог пута није било сагласности о иницијативи администрације САД, поготово оне која не иде у корист Србима. Кесић каже да га је изненадило да је подршка званичне политике Стејт департмента питању Косова и Метохије, што се показало и на овој сједници, у суштини сведена само на неколико чланова Комитета, већином из Обамине Демократске странке, затим Џонатана Мура, који је свједочио као представник администрације САД, и Данијела Сервера, бившег функционера Стејт департмента. "Треба имати у виду да оваква дешавања у Конгресу не могу брзо, ни у потпуности да промјене курс америчке политике. Ипак, сматрам да је ово саслушање било значајно као почетак шире и озбиљније расправе о америчкој политици према Србима на Косову и Метохији", оцијенио је Кесић. Он је истакао да кључни елемент промјена набоље у интересу Србије и Срба на Косову и Метохији није спремност неколико конгресмена да подрже те интересе, већ одлучност Београда да се избори за сопствени интерес. "То је оно што је био кључ међу политичким елитама Хрвата, Словенаца, Бошњака и Албанаца. Али, нажалост, то недостаје политичкој елити у Србији", поручио је Кесић у интервјуу Срни. На двочасовној сједници Комитета за спољне послове Конгреса САД о теми "Косово и Србија: Пут ка миру", одржаној 24. априла, републикански конгресмен из Калифорније Дејна Рорабакер и његов страначки колега из Тексаса Тед По тражили су да им представник Стејт департмента Џонатан Мур прецизно образложи актуелне и будуће потезе које ће САД чинити у вези са питањем Србије и Косова. Конгресмен Рорабакер, који је приликом проглашења косовске независности био присталица тог процеса због "права на самоопредјељење" које се помиње и у америчком Уставу, рекао је да се сада залаже и за давање истог права косовским Србима са сјевера, који у огромном проценту не желе да живе на независном Косову. Он је у једном тренутку и упитао Мура као представника Стејт департмента зашто не пусте да се тај проблем ријеши тако што би Срби са сјевера пришли Србији, а Албанци из Прешевске долине Косову. На сједници су представљени ставови чланова Комитета, Стејт департмента, као и представника проалбанских невладиних организација, док је српске ставове предочио вашингтонски аналитичар Обрад Кесић.