Истраживање проведено крајем прошле године на 46. 811 текстова у принтаним, електронским и он-лајн медијима у БиХ показало је да је присуство говора мржње смањено и евидентиирано у нешто више од један осто случајева, речено је у разговору у Брчком на тему "Језик мржње у јавном простору – одговорност новинара и уредника" у коме су, на позив Удружења БХ новимари и групе монитора из БиХ, учествовали новинари, представници Владе, Скупштуине, Основног суда и Синдиката дистрикта.
"Тај податак говори да нема пуно говора мржње у медијима у БиХ, а оно што је за нас важно је да медији у највећем броју случајева нису били извори говора мржње већ само преносиоци таквог говора од стране политичара", појаснила је генерални секретар Удружења БХ новинари Борка Рудућ.
Истовремено, констатовано је да у БиХ имамо добро уређен законски оквир за санкционисање, али не и свијест о колективној одговорности за процесуирање говора мржње.
Комуникацијску ситуацију у БиХ карактерише злоупотреба слободе говора која подразумнијева и одговорност, те недовољна самосталност новинара у односу на политику и властити Кодекс, оцјене су учесника у разговору.
"Новинари и медији олако прелазе преко говора мржње других особа, не поступају у складу с етичким и професионалним стандардима и не указују да је то говор мржње и да је као такав неприхватљив за босанскохерцеговачо друштво", упозорила је Борка Рудић, а доцент др.Енес Османчевић изТузле је упозорио на "одговорност свих учесника у јавној комуникацији којаизазива нетрпељивост и говор мржње, што је законима ентитета, државе и Брчкодистрикта предвиђено засанкционисање." Истраживање и мониторинг говора мржње и разговор данас у Брчком о резултатима указали су на још увијек изражено присуство посљедица ратних сукоба, нескривене политичке и националне подјеле, економску зависност медија и новинара, уз контатацију да су то и даље озбиљне препреке промоције професионализма и толеранције у медијима у БиХ.
(ТВ БН)[јwплаyер медиаид="25601"]
Коментари / 0
Оставите коментар