Јеремић: Некима било нелагодно, али не смије бити табу тема

Предсједник Генералне скупштине Уједињених нација Вук Јеремић изјавио је данас, сумирајући прошлонедјељну УН дебату о раду међународних кривичних судова, да је некима било нелагодно због те расправе, али да у свјетској организацији не смије да буде табу или забрањених тема.

Република Српска 16.04.2013 | 22:50 Предсједник Генералне скупштине Уједињених нација Вук Јеремић изјавио је данас, сумирајући прошлонедјељну УН дебату о раду међународних кривичних судова, да је некима било нелагодно због те расправе, али да у свјетској организацији не смије да буде табу или забрањених тема. Јеремић је, обраћајући се новинарима дописницима из УН, истакао да је 20 година од оснивања првог ад хок међународног кривичног суда било право вријеме да се процијени ефекат рада, као и да се каже нешто о могућим грешкама. "Некима је било нелагодно због расправе, али бојкот није успио. Показало се да је ово била највећа тематска дебата у историји УН по броју држава, пошто су учешће пријавиле 82 земље у чије име је говорило 49 представника", рекао је предсједник ГСУН. Он се запитао како неко може да сматра да је дебата била неуравнотежена, ако су све 193 земље чланице УН биле позване да говоре. "Никоме није било забрањено да говори и нико није имао временско ограничење", додао је Јеремић. Предсједник ГС УН је детаљно објаснио питање одустајања појединих судија и експерата за међународно кривично право. "Неки људи нису били спремни да чују ни реч критике о међународном кривичном правосуђу, као да се ради о светој крави", оцијенио је Јеремић. Он је прво прочитао имена 11 панелиста који су били позвани, међу којима су предсједник Хашког суда Теодор Мерон, бивши предсједник Трибунала Фаусто Покар, бивша главна тужитељка Карла дел Понте, хрватски адвокат Анто Нобило, председници Међународног кривичног суда и Суда за Руанду, предсједница Парламентарне скупштине држава чланица МКС Тина Интелман, извршни директор Хјуман рајтс воча Кенет Рот, специјални савјетник генералног секретара УН Бан Ки муна за превенцију геноцида Адам Диенг и правница у Бановој канцеларији Патриша О''Брајен. "Неки су прво потврдили учешће као Рот, Нобило, Интелман, Сонг, али су касније јавили да не могу да дођу. Како то да су одбили, то је интересантна тема", запитао се Јеремић, и додао да је на примјер Патриша О''Брајен рекла да тог дана "има важнија посла". "Савјетник генералног секретара Адам Диенг је рекао да иде на одмор мјесец дана, и да не може да дође, а никада није одговорио на молбу да предложи некога ко би га замијенио", казао је предсједник ГСУН. "Да су дошли, вероватно би подржали рад међународног кривичног правосуђа, али су се одлучили да не дођу. Судија Покар ми је написао да је предсједник суда за Руанду баш за тај дан заказао пленарну сједницу свих тих судија и да не може да дође", навео је Јеремић. Према његовим речима, "неко је мислио да ће он због свега тога бити осрамоћен или застрашен и да ће одустати". "Погрешили су, пошто не реагујем добро на притиске", нагласио је Јеремић. Он је рекао да поподневни дио панела јесте већим дијелом био критичан према Хашком трибуналу, али да је то резултат одлуке оних који су отказали свој долазак. Јеремић је понудио новинарима, у случају да они који су отказали то прихвате, званичну преписку у којој се види да је већина прво прихватила да дође, а онда нагло одустала. Једно од питања на конференцији тицало се и учешћа Удружења Мајке Сребренице на скупу и његовог односа према злочину који је почињен 1995. године. "То је био ужасан злочин. Ја сам био у Сребреници на обиљежавању десет година од злочина 2005. лично представљајући Србију тамо. Послије сам као министар спољних послова подржавао у парламенту резолуцију која је садржала извињење за тај злочин", рекао је Јеремић. Он је навео да је парламент Србије тиме постао први у историји Европе који је упутио званично извињење за злочин почињен у европској земљи. Предсједник ГСУН је појаснио да је Удружење Мајке Сребренице присуствовало прошлонедјељној дебати у својству његовог госта, пошто иначе због недостатка акредитације не би могли да дођу. "Било је захтјева да и српске групе жртава дођу, али нису добили визе и нису могли да дођу", казао је Јеремић и додао да је донијета одлука да се не организује панел о жртвама, јер би онда требало да на њему буду представници свих жртава са простора бивше СФРЈ и Хрвати, Срби, Албанци и Бошњаци. "Ако једнима дате право да говоре, морате дати свима", додао је он. Јеремић је поновио да се не стиди што је критиковао рад Хашког суда, подсетивши да су Срби пред тим судом осуђени на 1.150 година затвора и пет доживотних робија. "С друге стране, нико није осуђен у Хрватској за злочине против Срба. Приликом операције Олуја са територије која је била под заштитом УН протерано је 250.000 људи а нико није проглашен кривим за то", нагласио је председник ГСУН. Он је за наредне месеце најавио одржавање нових јавних дебата, међу којима је мирно решавање конфликта у Африци, дебата о климатским променама, дебата о култури која се организује у сарадњи са УНЕСКО и дебата о образовању и његовој улози у испуњавању Миленијумских циљева.