Процеси у Хагу треба да воде помирењу народа

Предсједавајући Предсједништва БиХ Небојша Радмановић нагласио је у свом излагању пред Генералном скупштином УН да приоритетни задатак Међународног суда правде у Хагу треба да буде остваривање правде кажњавањем починилаца ратних злочина и задовољењем права жртава, те да све то треба да води помирењу народа.

Република Српска 10.04.2013 | 19:00 Предсједавајући Предсједништва БиХ Небојша Радмановић нагласио је у свом излагању пред Генералном скупштином УН да приоритетни задатак Међународног суда правде у Хагу треба да буде остваривање правде кажњавањем починилаца ратних злочина и задовољењем права жртава, те да све то треба да води помирењу народа."Хашки трибунал основан је да утврди индивидуалну кривицу свих починилаца најтежих ратних злочина на простору бивше Југославије и тако спријечи колективизацију кривње читавих народа и етничких и националних заједница. Нема колективне кривице већ само индивидуалне. Не могу се читави народи окривљивати за дјела која су починили појединци, на подручју бивше Југославије", нагласио је Радмановић. Према његовим ријечима, утврђивање истине у дешавањима у БиХ, задовољење правде и жртава рата, треба да онемогући било какав облик историјског реваншизма и освете, који би дошао од било које групе или националне заједнице у земљи. "Да ли је суд успио испунити своју мисију из оснивачког акта? Да ли је суд својим појединим пресудама додатно ретрауматизовао жртве и тако нас удаљио од коначног циља: помирења путем правде за све? Да ли нас Хашки суд својим пресудама враћа у прошлост, или води према будућности и помирењу народа? Све су ово тешка и сложена питања на која, бојим се, данас не можемо дати потпун и јасан одговор", рекао је Радмановић. Он је додао да се оцјене досадашњег рада Хашког трибунала и његових ефеката на процес помирења у БиХ још изричу у контексту појачаних политичких тензија унутар земље и присутног међунационалног неповјерења, тако да је још тешко изрећи објективнију оцјену његовог рада. "Незадовољство појединим пресудама Хага постоји код сва три конститутивна народа у БиХ и жртава протеклог рата. У БиХ постоји фрустрација породица жртава изазваних појединим хашким пресудама. То незадовољство је нарочито појачано након посљедње три ослобађајуће пресуде које су изречене хрватским генералима, те једног припадника албанске паравојне формације са Косова и начелнику Главног штаба Војске СР Југославије", навео је Радмановић. Предсједавајући Предсједништва БиХ истакао је да у БиХ политички представници различитих народа, јавност и грађани имају различита мишљења о раду Трибунала. "Та мишљења и оцјене су у директној вези са перцепцијом које појединци и читаве етничке заједнице имају према појединим конкретним пресудама овог суда и његовом укупном раду. Генерално речено, на одређени начин многи у БиХ, незадовољни су његовим радом и вјерују да он недовољно праведно третира њихове жртве, односно да кажњава починиоце само из њиховог народа. Ипак, има нешто што нам је свима заједничко: опредјељење да сви злочини почињени током рата у БиХ морају бити процесуирани, њихови починиоци кажњени, а друштво прочишћено осјећањем задовољења правде и права жртава", додао је Радмановић. Он је оцијенио да је у јавности Републике Српске и код највећег броја званичника присутно раширено схватање да је Хашки суд селективан и дискриминаторски према Србима оптуженим пред овим судом. "Поједине пресуде Хашког суда код српског народа у БиХ створиле су осјећај да су они жртве хашког суда, осим тога што су били жртве у рату, као и припадници других народа у БиХ. Највећи парадокс хашких пресуда је у томе да највећи број Срба вјерује да Хашки суд суди само српском народу, док истовремено, на другој, бошњачкој страни, расте незадовољство висином изречених казни за почињене ратне злочине у тим предметима", нагласио је Радмановић. Радмановић је додао да су неке ослобађајуће пресуде које су у првостепеном поступку садржавале дуге затворске казне након ревизије потпуно укинуте. "То је отворило питање: Како је могуће укинути комплетну такву пресуду? Колико такве укидајуће пресуде доприносе објективности суда и његовом непристрасном кредибилитету, а колико буде сумње у његову стручност, објективност и поштене намјере? Овакве ослобађајуће пресуде снижавају повјерење у цјелокупни међународно- кривично-правни и судски систем", истакао је он. Према његовим ријечима, најчешћи приговори и примједбе јавности на рад Хашког трибунала су: несразмјера у казнама, двоструки критеријуми у поступку за иста дјела, селективност према оптуженима, негативан однос према примјени споразума о признању кривице, укидање комплетних пресуда појединцима које су у првом степену износиле дуге затворске казне, без јасне назнаке ко ће одговарати за документоване и доказане злочине у тим предметима и многе друге. "`Стратегија пропорционалности` коју настоји наметнути суд је неприхватљива за све у БиХ, али из различитих разлога, што само говори да смо још далеко од неке јединствене слике и погледа на оно што се дешавало у нашој недавној прошлости", каже Радмановић. Он је напоменуо да у јавном животу БиХ постоје различите интерпретације дешавања из протеклог рата у БиХ. "Поред тога постоје и манипулације бројем жртава и опструкције различитих нивоа власти и политичких елита у вези с прибављањем чињеница и документације о околностима почињених ратних злочина. Све то отежава завршетак овог обимног и сложеног ангажмана транзицијске правде као правног оквира за оздрављење ратом поцијепаног друштва", навео је Радмановић. Радмановић је истакао да је БиХ подржала оснивање Међународног кривичног суда, као правни оквир за завшетак једног трагичног раздобља за све народе који живе у БиХ, као и да власти БиХ од завршетка рата досљедно и конструктивно сарађују са тужилаштвом и судом у Хагу, што је позитивно оцијењено у извјештајима УН. Према његовим ријечима, БиХ је чврсто опредијељена да сви злочини почињени у БиХ морају бити процесуирани, а њихови починиоци судски примјерено кажњени. "Ми смо себи поставили високе и часне циљеве. Казнити све починиоце најтежих злочина и повреда међународног права и правног поретка на просторима бивше Југославије. Хоћемо ли у томе успјети не зависи само од међународне заједнице и појединих држава, већ и од сваког човјека појединца и цивилног друштва у цјелини", поручио је Радмановић у обраћању пред Генералном скупштином УН.