Све више "аветињских градова"

Глобална економија довела је до појаве "аветињских градова" - ради се махом о великим центрима на Западу који су имали јаку индустрију, а онда су се претворили у криминалне центре и дошли на ивицу банкрота.

Република Српска 01.04.2013 | 12:04 Глобална економија довела је до појаве "аветињских градова" - ради се махом о великим центрима на Западу који су имали јаку индустрију, а онда су се претворили у криминалне центре и дошли на ивицу банкрота. Изумирање градова и цијелих региона у САД и Европи повезано је са пребацивањем индустрије током протеклих 15 година у Кину и земље трећег свијета, истичу економски аналитичари. То је тзв. периферија глобалног економског система. Тенденција се, прије свега, испољава у најразвијенијим земљама свјетског капиталистичког система. У САД, Европи и Јапану одвија се процес финансијске централизације. Али она не доноси ништа добро пошто власти не могу да нађу, нити озбиљно траже, рјешење за економске проблеме. Детроит, који се нашао на ивици банкротства, прешао је под спољну управу. Кризни менаџер Детроита добио је изузетно широка овлаштења. У случају неуспјеха његове мисије, америчка пријестоница аутомобилске индустрије постаће највећи град – банкрот у историји САД. Дефицит буџета Детроита износи 327 милиона долара, а укупан дуг премашује 14 милијарди?! Град се трансформисао из аутомобилске у криминалну пријестоницу земље – ниво криминала је пет и више пута већи од просјечног америчког нивоа. Неки експерти сматрају да разлог настанка аветињских градова на постиндустријском простору Запада није само у пребацивању производње у азијско-пацифички регион, него и у технолошком напретку - савременој производњи једноставно није потребан тако велики број радника. Проблеми постоје и у Европи.У Шпанији је дужничка криза погодила десетак региона који су затражили од Мадрида финансијску помоћ. Пад стандарда се наставља и на сјеверу Европе. Постоји социјална пријетња. Појачана је миграција из дијелова еврозоне које је највише погодила криза у периферијске економије, односно економије у развоју и у развијене економије попут Аустралије и Новог Зеланда. Постоји миграциони ток у Бразил и у Русију. Аналитичари употзоравају да данас, када се у свијету одвијају политичке и економске трансформације великих размјера, треба очекивати раст броја "аветињских градова". Сваки од њих ће имати своју историју. Раскрснице трговачких путева, транзитна мјеста на морским путевима, војна мјеста – све су то градови који су се "рађали" из практичне потребе и "умирали" када је нестајала потреба њиховог даљег постојања. Њихова ревитализација била би скупа,а дефинитивно рушење нема смисла. Зато власти не журе да ријеше овај проблем. На њиховој страни је најважнији савезник - вријеме, које ће и без људске помоћи избрисати са лица земље "аветињске градове".