Шта ће бити с Милошевићевим новцем на Кипру?

За вријеме ратова у бившој Југославији, милиони су текли из Србије на Кипар.

Република Српска 20.03.2013 | 14:59 За вријеме ратова у бившој Југославији, милиони су текли из Србије на Кипар. Сада међутим Европа мора спасавати Кипар. У Србији тврде како на Кипру више нема толико новца одвученог за вријеме Милошевића. Србија и Кипар су током протеклих двадесетак година имали посебне финансијске везе. Та финансијска сарадња је кулминирала током деведесетих, када је због санкција новац из Србије и буквално у коферима и путним торбама преношен на Кипар. Након пада режима Слободана Милошевића 2000. године поједини политичари су покушали да уђу у траг томе новцу на Кипру, обећавајући да ће бити враћен у Србију, али та потрага никада није дала конкретне резултате. Процјене српских истражних органа говоре да је у периоду санкција на Кипар изнијето око пет милијарди долара. Процјене су такође да је преко 100 српских фирми у директном или индиректном власништву фирми регистрованих на Кипру. Управо због тога су и вијести о финансијским невољама на Кипру изазвала и доста пажње српске јавности. Постоји заиста велики број крупних српских привредника који имају капитал на Кипру, каже за ДW Саша Ђоговић из Института за тржишна истраживања. Најновија дешавања на Кипру могу стога уздрмати њихово повјерење и натјерати их да размишљају о повлачењу капитала са Кипра, истиче Ђоговић: „Али не мислим у правцу Србије него у правцу неке друге егзотичне земље. Превасходно када говоримо о тим мјерама, оне се односе на штедњу, и то нема никаквог ефекта на Србију. Значи, то су штедни рачуни појединаца, и они ће дакле морати да плате порез кипарској држави за ту девизну штедњу коју имају у кипарским банкама.“ У сваком случају, то неће имати никакве реперкусије по српску привреду, сматра Ђоговић: „То може имати евентуално неке реперкусије код тих крупних капиталиста, који су тамо имали нешто на штедњи. Наравно, уколико нису већ раније направили неке потезе у вези одливања капитала са Кипра на неке друге опет егзотичне дестинације, али свакако не у српску привреду.“ Кипар се не налази ни међу првих 30 земаља по обиму спољнотрговинске размјене са Србијом, и вјероватно је негдје на дну те љествице, напомиње Саша Ђоговић. Једино о чему можемо говорити као потенцијалној опасности је пропаст банкарског система на Кипру, јер у Србији послује једна кипарска банка, Марфин банка, каже Ђоговић: „То значи да би Народна банка Србије требало да појача надзор над пословањем те кипарске банке. Она овдје додуше има статус домаћег правног лица, јер је тако регистрована, али се свакако њена матица налази на Кипру.“ Финансијске невоље Кипра могу имати утицаја на капитал српских предузећа који је депонован у кипарским банкама, као и на штедне улоге српских грађана који такође имају рачуне у тамошњим банкама, каже за ДW економиста Горан Николић: „У сваком случају, ако неко има фирму на Кипру, и има тамо и новчане депозите, он ће свакако бити погођен. Наравно да има и таквих, али не мислим да је то сад неки велики ударац на нашу економију. Код нас је све врло скромно, па и депозити неких наших резидената у земљи као што је Кипар.“ Постоји наравно увјерење у јавности да Србија има много богатих људи, али је чињеница да наша српска дијаспора није претјерано богата, каже Николић. Та дијаспора је бројна у односу на популацију, али је она економски доста танка, закључује Николић.