ПОРОДИЦА ПОЗДЕРАЦ НЕГОДУЈЕ ЗБОГ ЈЕРЕМИЋА

Нурија и Девлета Поздерац постхумно су добили признање израелске Владе „Праведник међу нацијама“, што је највећа награда коју Израел додјељује људима који нису Јевреји.

Република Српска 19.03.2013 | 16:50 Нурија и Девлета Поздерац постхумно су добили признање израелске Владе „Праведник међу нацијама“, што је највећа награда коју Израел додјељује људима који нису Јевреји.Захваљујући породици Поздерац, велики број Јевреја преживио је холокауст током Другог Свјетског рата. Признање је, у име породице, у понедјељак навече у Београду, примила Садета Поздерац, њихова кћерка. Церемонији додјеле присуствовао је и Вук Јеремић, предсједавајући Генералне скупштине УН-а, иначе потомак Нурије Поздерца који је у јавности ријетко говорио о босанским корјенима. Дио породице негодује што је Јеремићу дата прилика да одржи говор, али и због тога што додјела награде није уприличена у Сарајеву или Цазину, гдје су Поздерци живјели. Породица Поздерац помогла је групи Јевреја одбјеглој из транспорта за Јасеновац, која је у јеку Другог свјетског рата покуцала на њихова врата у Цазину. Захваљујући Поздерцима, преживјели су окупацију тадашње Југославије и холокауст. Управо та чињеница била је довољна да Амбасада Израела у Србији тој породици додијели високо одликовање за храброст и племенитост коју су исказали спашавајући Јевреје упућене у логор Јасеновац. „Ми смо сада овдје јер смо преживјели. Желимо да захвалимо оним малобројним који су нам помогли у данима мрака и зла, у данима велике трагедије и безнађа. Изузетни људи су, гледајући смрт у очи, помогли својим јеврејским пријатељима или потпуно непознатим људима који су се скривали у шуми и којима је пријетила опасност само зато што су Јевреји“, казао је амбасадор Јозеф  Леви. Породици Поздерац додијељена је награда “Праведник међу нацијама”, што је највеће признање које Израел додјељује људима који нису Јевреји. О томе колико је значај награде, говори Ели Таубер, члан Јеврејске заједнице у Босни и Херцеговини и виши стручни сарадник у Институту за истраживање злочина против човјечности БиХ. „Како је то важно признање, како је то тешко добити, може се разумјети ако се зна да постоји једна специјална комисија која дјелује као неко судско вијеће, које гледа сваки детаљ и вриједност човјека и његове моралне квалитете, да би он могао да добије ово високо признање.“ ​​Постхумно признање “Праведник међу нацијама” додијељено је Нурији и Девлети Поздерац. Њихова кћерка Емина, која данас живи у Тузли, имала је десет година почетком Другог свјетског рата, али се добро сјећа породице Леви која је била у њиховој кући, али и осталих породица које су биле смјештене у другим дијеловима Цазина. „Сјећам се јеврејских породица које су биле код нас, једна је била мојих година. Сјећам се оца, кад је изашао пред једну групу усташа, да иду у Осредак - рекао је: 'Само преко  мене мртвог'.“ Еминина сестра Садета у Београду је, у име породице Поздерац, примила награду израелске амбасаде. И она се присјећа храбрости својих родитеља: „Када су дошли и инсистирали разни емисари, нудили су моме оцу, пошто је био сенатор, да бира министарство које хоће, он је рекао: 'Власт која убија невине људе није наша власт'.“ Критике због мјеста додјеле Церемонији додјеле награде у Београду присуствовао је и Вук Јеремић, предсједавајући Генералне скупштине УН-а, који је, иначе, потомак Нурије Поздерца и човјек који је у јавности ријетко говорио о босанским коријенима. Но, у понедјељак навече, поред једног дијела политичког говора, казао је нешто и о свом прадједу. „Неизмерно сам поносан на своје порекло, на своје претке који су у Другом светском рату храбро устали против злочина над својим јеврејским и српским суграђанима.“ ​Хамдија Липовача, такође један од потомака Нурије Поздерца, иначе предсједник Владе Унско-санског кантона и бивши бихаћки начелник то коментарише: „Ја лично нисам задовољан с његовим политичким понашањем, колико као шефа српске дипломације, толико и као шефа Скупштине УН-а, поготово након задњих догађања са довођењем и интонирањем Марша на Дрину, јер мислим да се наш дјед Нурија Поздерац није борио за оно што Вук Јеремић данас заговара и оно што Вук Јеремић данас у свјетској дипломацији презентира као ставове и нас, своје породице, а и земље коју представља.“ Липовача за РСЕ каже како није праведно то што је израелска влада одлучила да награду породици Поздерац уручи у Београду, а не Сарајеву или Цазину, гдје су Поздерци живјели. Са тим се слаже и Амир Поздерац, Нуријин унук, који је у Београду присуствовао додјели: „Мислим да би можда то мјесто Цазин за додјелу једног оваквог признања било реално за очекивати, мада, у принципу, није битно гдје је некоме нешто уручено, ако се зна зашто је уручено.“ Ево шта Цазињани кажу о награди коју је добила породица Поздерац. „Нурија и Девлета Поздерац, они су иначе познати антифашисти. Само ми је жао што није то у Цазину додијељено, јер је Нурија наш, из Цазина, не из Београда“, казао је један од суграђана, док други додаје: „Свака част на томе, ко је то већ дао, али требало је бити раније, пуно раније.“ Нурија Поздерац, иначе учитељ, у НОБ-у је учествовао од 1941., а годину касније изабран је за предсједника Народног ослобођења у Цазину и  Народноослободилачког одбора. Био је потпредсједник Извршног одбора АВНОЈ-а. Рањен је у току Пете офанзиве 1943. године у близини Сутјеске, а од посљедица рањавања преминуо је четири дана касније. Родна кућа Нурије Поздерца у Цазину проглашена је националним спомеником у Босни и Херцеговини и требала би бити преуређена у музеј.