Шта предвиђа споразум о Космету ?

Документ предвиђа да обе стране развијају односе на немешању у унутрашња питања и поштовању територијалног интегритета.

Република Српска 11.03.2013 | 14:11 Документ предвиђа да обе стране развијају односе на немешању у унутрашња питања и поштовању територијалног интегритета.Радна верзија споразума Србије и Косова предвиђа да “обе стране развијају односе на немешању у унутрашња питања и поштовању територијалног интегритета”. Обе стране треба да се “сагласе да њихово чланство у Уједињеним нацијама и другим међународним организацијама неће имплицирати потврду на основу међународног права”, као и да се обавежу “на пуну примену договора постигнутих под покровитељством Европске уније“, пише “Данас”. Овом листу је више извора потврдило аутентичност садржаја овог документа, који је специјални саветник за спољну политику и безбедност немачког канцелара Кристоф Хојзген у фебруару ове године уручио првом потпредседнику Владе Србије Александру Вучићу, током његове посете Берлину. У Фондацији Конрад Аденауер речено је да се ради о њиховој идеји да у сарадњи групе српских и албанских правника и политичара сажето и уопштено сагледају све теме које би евентуални споразум о нормализацији односа Београда и Приштине требало да садржи у садашњим околностима. Фондација је радни документ у јануару предала Хојзгену. Како је “Данасу” незванично објашњено, радна верзија споразума о нормализацији односа Србије и Косова нема никакве везе са динамиком и садржајем бриселских преговора, иако међу њима постоје додирне тачке када је реч о пограничном режиму и “канцеларијама за везу” – у Бриселу се за сада тражи решење за размену официра за везу у оквиру канцеларија ЕУ у Београду и Приштини. Радном верзијом споразума о нормализацији односа предвиђа се и да ће “обе уговорне стране ући у преговоре о успостављању нових граничних прелаза, као и да ће унапредити друмски, ваздушни и железнички саобраћај између две територије”. Према овом документу, обе стране требало би да се “узајамно обавежу да оснују канцеларије за везу у седиштима влада“, као и да ће “тражити међуграничну сарадњу између општина и заједница, неговаће братимљење општина и узајамних односа, олакшавати слободу кретања између суседних заједница” ради “смањивања баријера”… [цустом_блоцк]Једном од одредби предвиђа се да свака од страна “поштује све националне заједнице (мањине) на својој територији, гарантује и штити сва њихова права у складу на највишим међународним стандардима, посебно подстичући образовање, културу, религију, верске деноминације и језик националних заједница”. Ту се помињу и “демократски изабрана тела националних мањина или други облици њиховог представљања на обе стане, који треба да допринесу решавању практичних питања заштите националних мањина”.[/цустом_блоцк] Документом се предвиђа и да Београд и Приштина, који теже да уђу у ЕУ, “поштују принципе децентрализације и усклађивања рада на усаглашавању својих законодавства са стандардима Уније”. Обе стране у споразуму треба да се обавежу и да ће се “узајамно подржавати у напорима да постану чланице ЕУ”, као и да ће “под окриљем УН решавати све међусобне несугласице искључиво мирним путем, без претњи или употребе силе”. Према радној верзији документа, Београд и Приштина треба да “поступају под претпоставком да ниједна од страна не може представљати другу у међународним односима, нити деловати у њено име, као и да им је ауторитет ограничен на њихову сопствену територију”. Споразум би, како се предлаже, требало да ступи на снагу на дан кад на њега потписе ставе представници обе стране, а енглеска верзија текста сматрала би се једином важећом за тумачење.