БИТКА ЗА "БИТКУ НА НЕРЕТВИ"

Након што су "Јадран филм" и редитељ филма Вељко Булајић саопштили да је "Битка на Неретви" хрватски филм, директор "Филмског центра Сарајево" најавио је тужбу због незаконитог присвајања филма.

Република Српска 11.03.2013 | 08:13 Након што су "Јадран филм" и редитељ филма Вељко Булајић саопштили да је "Битка на Неретви" хрватски филм, директор "Филмског центра Сарајево" најавио је тужбу због незаконитог присвајања филма. Директор "Филмског центра Сарајево" редатељ Адис Бакрач каже да ће тужити хрватског колегу Вељка Булајића због присвајања филма “Битка на Неретви” јер, тврди, да се ради о филму чији је правни насљедник предузеће на чијем је челу. "Јавно предузеће 'Филмски центар Сарајево' ће тужити Булајића због незаконитог присвајања филма 'Битка на Неретви', као и незаконите продаје тог и филма 'Козара'. Права су неспорна и припадају БиХ", рекао је Бакрач сарајевском "Дневном авазу". Међународни пројекат са више продуцената, од којих је дио био окупљен у Удружене југословенске продуценте, убудуће ће се на међународној сцени приказивати као филм хрватских аутора, али Бакрач каже да су права аутора уређена законом о ауторским правима и не задиру у право власништва и продуцентска права филма. "Филмски центар Сарајево је у протекле двије године радио на рестаурацији тог филма, тако да ће гледаоци у БиХ и шире бити у прилици да га виде у потпуно новом издању - ХД формату који одговара стандардима свјетске дистрибуције", истакао је Бакрач и нагласио да је "Битка на Неретви" снимљена у продукцији "Босна филма" из Сарајева 1969. године. Вељко Булајић је за "Дневни аваз" оцијенио да се филм нашао у "међупростору потпуно међународно незаштићен. "Тако да сам као аутор одлучио уз консултацију с правним службама и са комисијом УНЕСЦО-а да се ово дјело третира као филм хрватске кинематографије", каже Булајић, а предсједник Управе "Јадран филма" Винко Грубишић тврди да њихови потези не значе својатање филма. "Битка на Неретви" снимљена је 1969. и запамћена као један од најскупљих филмских пројеката код нас. У Југославији погледало га је више од четири милиона људи, а 350 милиона широм свијета.