СТВАРНА ОПАСНОСТ ЗА БиХ ДОЛАЗИ ОД СУКОБЉЕНИХ НАЦИОНАЛИЗАМА

"Опасни босански танго: ислам и национализам" назив је посљедњег извјештаја Међународне кризне групе (ИЦГ) у којем истражује повезаност бошњачког национализма (који може бити исламски или секуларни) и идентитета босанске државе, а сачињен је уз партиципацију свих релевантних особа за ову тему.

Република Српска 28.02.2013 | 14:46 "Опасни босански танго: ислам и национализам" назив је посљедњег извјештаја Међународне кризне групе (ИЦГ) у којем истражује повезаност бошњачког национализма (који може бити исламски или секуларни) и идентитета босанске државе, а сачињен је уз партиципацију свих релевантних особа за ову тему. Како у изјави за Агенцију ФЕНА каже аналитичар Међународне кризне групе Срећко Латал, приликом израде овог извјештаја консултиране су политичке партије, представници Исламске заједнице, бошњачки интелектуалци, а извјештај заправо закључује већ одавно присутне полемике у друштву. - У Босни и Херцеговини опасност од радикалног исламизма или евентуалног исламског тероризма није ништа већа него што је било гдје у западној Европи, али стварна опасност за БиХ долази од сукобљених национализама не само бошњачког него и српског и хрватског - појашњава Латал, додајући да је опасност од исламског радикализма преувеличана. Мноштво нетрадиционалних салафистичких и других исламистичких група које су се појавиле на маргинама друштва још увијек су занемариви случајеви. Такођер, Латал је нагласио да оно што забрињава, а што је и у извјештају наведено, јесте радикална реторика и фокусирање политичара на њихове унутарпартијске и личне сукобе који све више БиХ гура у правцу земље која је дисфункционална. Посљедњи извјештај, између осталога, говори и о Исламској заједница (ИЗ) у БиХ која је из вјерске организације израсла у важног политичког актера који је помогао обликовати бошњачки идентитет, а бивши вођа ИЗ Мустафа еф. Церић је осликао БиХ која, иако мултиетничка, треба бити држава бошњачке нације, јер, како Церић тврди, Хрвати и Срби већ имају своје земље. Дио извјештаја говори и о босанским салафистима који су подијељени око лојалности према држави и Исламској заједници. Већина њих је изузетно домољубна, а тек неки су се борили као муџахедини у рату од 1990. Има оних који се повлаче у изолирана насеља гдје практицирају вјеру и више су заинтересирани за ислам него за судбину Босне. - Нити једна скупина није показала склоност насиљу, већина напада су дјело емиграната или особа с казненом или психичком документацијом. Исламска вјерска заједница и бх. државни дужносници требају сурађивати на укључивање ненасилних салафиста у живот, те кроз дијалог потицати њихову друштвену интеграцију - стоји у саопћењу које је објављено поводом извјештаја. Такођер у извјештају је третирана и ситуација у Мостару гдје Исламска заједница заговара "тврду линију", тражећи да се Бошњаци уједине у политичкој борби против главних хрватских странака, што блокира формирање локалне власти. Наведена је и чињеница у Мостар нису одржани избори у 2012. години. Извјештај доноси поглавље о бошњачком радикализму и вјерским вриједностима те поглавље о новим исламским групама и утицајима. У закључку извјештаја је наведено да су дјела насиља у посљедњих неколико година која су починили Бошњаци одраз стреса и фрагментације традиционалног исламског друштва и босанске политике. - Медијске кампање, већином вођене лидерима Републике Српске, одржавају сјећање на злочине почињене од стране муџахедина током рата 1992.-1995. након чега су многи починиоци напустили земљу - стоји у извјештају. Додаје се да повремени напади, као што је напад на Амбасаду Сједињених Америчких Држава помажу стварању погрешне слике да БиХ убрзано пада под утицај џихада. Већина исламске популације у БиХ избјегава насиље. Све ово само су дијелови извјештаја Међународне кризне групе који је написан на 25 страница.