Сачувати историјско памћење о страдању Срба

Млади људи у Републици Српској треба да освјеже и сачувају историјско памћење о страдању српског народа у 20.

Република Српска 08.02.2013 | 05:25
Сачувати историјско памћење о страдању Срба
Млади људи у Републици Српској треба да освјеже и сачувају историјско памћење о страдању српског народа у 20. вијеку, јер однос према српским жртвама у сукобима у прошлом вијеку није био "на висини", један је од закључака научног скупа у Бањалуци под називом "Однос према српским жртвама у сукобима током 20. вијека". Предсједник невладине организације "Историјски пројекат Сребреница" Стефан Каргановић рекао је да је однос других чинилаца у сукобима у БиХ према српским жртвама углавном био ниподаштавајући, јер нису склони да уваже и признају српске жртве. [цустом_блоцк]"Млади људи у Републици Српској треба да сачувају и освјеже своје историјско памћење, односно да знају шта се све дешавало њиховим прецима током трагичног 20. вијека и да не дозволе да се грешке из прошлости понављају", истакао је Каргановић. [/цустом_блоцк] Декан бањалучког Правног факултета Витомир Поповић рекао је да одржавање овог научног скупа има историјски и национални значај за Српску. "Истина о страдању Срба је само једна и насупрот њој стоји много онога у најразличитијим видовима што се бори да дође на њено мјесто. Тако се често дешава да истина остаје усамљена, а при томе она је ионако спора и ненаметљива", истакао је Поповић. Он је закључио да се до истине о страдањима Срба у протеклом вијеку мора доћи, јер она има једину и највећу вриједност. Поповић је најавио да ће након завршетка научног скупа бити штампан зборник радова, који ће бити доступан јавности. Архивиста-истраживач у Архиву Републике Српске Горан Ђуран говорио је на научном скупу о БиХ у вријеме разбијања СФРЈ 1990-1992. године, истичући да се рат у бившој Југославији могао избјећи да је постојало мало мудрости код великог броја тадашњих "усијаних глава". Руководилац Оперативног тима за тражење несталих лица Републике Српске Горан Крчмар рекао је да су до оснивања Института за нестала лица БиХ 2008. године остварени добри резултати у процесу тражења несталих Срба у БиХ. "У посљедњих четири-пет година процес тражења несталих Срба у БиХ је у потпуном застоју", истакао је Крчмар, напомињући да то најбоље илуструје податак да је у посљедње четири године од укупног броја идентификованих у БиХ свега 3,2 одсто Срба. Он сматра да ће Република Српска у наредном периоду нека питања морати радикално да рјешава, првенствено реформом Института за нестала лица БиХ и враћањем одређених надлежности из те области на Српску. Научном скупу присуствовали су потпредсједник Републике Српске Емил Влајки, предсједник Врховног суда Републике Српске Жељко Барић, предсједник Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих лица Републике Српске Недељко Митровић, представници Оперативног тима за тражење несталих лица Републике Српске, студенти и професори Правног факлутета, научни и друштвени радници. Предсједник Републике Српске Милорад Додик, који је због раније преузетих обавеза био спријечен да присуствује овом научном скупу, упутио је телеграм подршке одржавању скупа. Додик је у телеграму изразио увјерење да ће еминентни стручњаци и научници који ће учествовати на скупу понудити релевантне и научно документоване одговоре на ово осјетљиво и болно питање српске ближе и даље историје. Научни скуп организовали су невладина организација "Историјски пројекат Сребреница" и Правни факултет бањалучког    

Коментари / 0

Оставите коментар