Шта се крије иза Додикових и Човићевих најава о ЦБ БиХ?!

Након недавног састанка с Драганом Човићем у Бањој Луци, предсједник СНСД-а Милорад Додик најавио је да ће, поред дипломатије, један од приоритета у наредном периоду бити и Централна банка БиХ. С обзиром на то да ова институција чува монетарну стабилност земље и управља девизним резервама, поставља се питање шта се заправо крије иза ових најава, посебно у моменту када се Република Српска суочава са значајним финансијским обавезама.

Да ли је крајњи циљ политичка контрола над кадровима, борба за квоте у свим дијеловима БиХ или опасан покушај стицања приступа девизним резервама ради крпљења буџетских рупа? 

Новац или кадрови: Два погледа на Додикове намјере

Иако се у јавности често спекулише о томе да власти желе да искористе средства Централне банке за враћање дугова, економиста Драшко Аћимовић сматра да је прича о посезању за резервама само политичка реторика без реалног упоришта у пракси.

„Прво, нико унутар Босне и Херцеговине не може утицати на Централну банку јер је она у суштини под надзором свјетских централних банака, између осталог и БИС-а у Женеви, који је ‘мајка свих централних банака’. Тако да ту нико од политичара у БиХ не може ништа урадити на своју руку“, истиче Аћимовић.

Премо његовом мишљењу, позадина Додикових и Човићевих најава је примарно персоналне и страначке природе:

„Оно што они у овом моменту желе јесте промјена вицегувернера и кадровске структуре унутар Централне банке, јер су неки од њих чак и скоро именовани из квоте Жељка Комшића у Предсједништву БиХ, па ХДЗ сада жели да се то измијени и да се поставе њихови кадрови. С друге стране, кадрови из реда српског народа у Централној банци свакако су именовани од стране српског члана Предсједништва Жељке Цвијановић и ту нема ништа спорно. Дакле, у суштини је ријеч о кадровским питањима.“

Аћимовић додаје да су било какве најаве о коришћењу резерви нереалне, упоређујући их с ранијим политичким обећањима о смањењу ПДВ-а.

„Све приче о томе да ће се девизне резерве користити на овај или онај начин само су политичке приче које немају никакве шансе да се остваре, а тога су свјесни и сами политичари у БиХ. То је налик причама о смањењу ПДВ-а: добро знамо да се међународни кредитори први намирују из прикупљених индиректних пореза и да они одлучују о томе, тако да то нису самосталне одлуке наших политичара. Исто важи и за Централну банку — ту нема никакве опасности од драматичних промјена, већ је у позадини искључиво борба око персоналних питања.“

Опасност по монетарну стабилност и уништење стубова БиХ

С друге стране, економиста Игор Гавран упозорава да овакве најаве ипак носе озбиљне ризике те да су мотивисане жељом за ненамјенским трошењем новца у тренутку када су уобичајени извори финансирања све недоступнији.

„Овакве најаве нису ништа ново, а циљ је увијек исти и могло би се рећи двострук. Примарни циљ је, наравно, новац — односно намјера да се средства Централне банке БиХ искористе за ненамјенско трошење као алтернатива уобичајеним задужењима, до којих је све теже доћи, а чији су услови све гори“, наводи Гавран.

Он истиче да би било какво попуштање политичким притисцима и стављање руку у девизне резерве произвело далекосежне посљедице по све грађане.

„То би имало катастрофалне посљедице по монетарну стабилност и додатно би повећало инфлацију. Дуго година било је потребно да се изгради овакав ниво монетарне стабилности и стекну средства којима ЦБ БиХ располаже, те би се тај губитак тешко икада надокнадио.“

Осим финансијског момента, Гавран указује и на политичку димензију притиска на ову институцију:

„Секундарни циљ јесте управо ова монетарна и економска дестабилизација, као и уништење ЦБ БиХ, јер је она један од ријетких стабилних стубова и економије и БиХ уопште.“

Може ли политика "сломити" Централну банку?

Упркос сталним политичким притисцима и чињеници да Управно вијеће и гувернера бирају политичке структуре, саговорници Буке сагласни су да је механизам заштите Централне банке БиХ довољно јак да спријечи директне злоупотребе.

„Срећом, увјерен сам да им то никада неће бити омогућено“, закључује Гавран.

„Иако одређени политички утицај на ЦБ БиХ постоји и данас — јер се и Управно вијеће и гувернер именују по политичким линијама — практично управљање Банком је, на срећу, довољно независно и професионално да одржава повјерење у систем и брани њена средства од злоупотреба.“

Порука економиста је јасна- док год постоје законске кочнице и међународни надзор над радом Централне банке БиХ, покушаји власти да дођу до новца девизних резерви остаће на нивоу политичких жеља, док ће се стварна борба водити око позиција и утицаја унутар саме управљачке структуре.

(Бука/БН) Фото: БН