ЕУ мијења однос према Западном Балкану: Добија ли БиХ нову прилику?

Ових седмица више пута смо писали о промјени европске политике према региону, која поприма нове обрисе и која би, први пут након готово двије деценије, могла донијети истински позитивне вијести за регион.

Дипломате у Бриселу и земљама чланицама све више схватају да питање проширења ЕУ на западни Балкан више није само економско питање, већ и питање које се дубоко тиче суштинског опстанка блока.

Први обриси нове политичке реалности појавили су се након почетка рата пуног обима у Украјини у фебруару 2022. године, али је права прекретница услиједила тек у тренутку када је администрација Доналда Трампа, предсједника САД, развила своју нову политичку стратегију у којој Европу више не види као партнера, већ као потенцијалног геополитичког конкурента.

Истина, овај став није у потпуности преточен у америчку политику јер многи утицајни Трампови сарадници, попут Марка Рубија, америчког државног секретара, сматрају да је у америчком интересу одржати тијесно партнерство с европским савезницима, што је овај дипломата показао и у недавном говору који је одржао у Атини.

Проширење постаје питање европске безбједности и глобалног утицаја

Било како било, европски званичници, чак и у земљама блиским Трампу, схватају да је јача дипломатска присутност на глобалном нивоу питање суштинског опстанка ЕУ.

У том смислу, постоји јасно схватање да ЕУ, ако није у стању да ријеши проблем западног Балкана, региона који се практично налази у њеном унутрашњем дворишту, губи кредибилитет на глобалном нивоу.

Ово је добра вијест за земље западног Балкана, укључујући потенцијално и БиХ, ако нове власти покрену европске реформе, јер први пут након дуго времена питање проширења више није само куртоазна изјава коју повремено даје европски комесар за проширење.

Ћеримагић: Самит ЕУ могао би дати значајан подстицај проширењу

Аднан Ћеримагић, аналитичар Европске иницијативе за стабилност, за „Независне“ каже да је Антонио Кошта, предсједник Европског савјета, у дневни ред наредног самита земаља чланица укључио и озбиљну расправу о питању проширења.

Ћеримагић оцјењује да се ради о значајном састанку од којег не треба имати превелика очекивања, али сматра да би он могао дати и озбиљан подстицај.

„Овај самит би могао да на неки начин помогне да у децембру имамо пуно конкретнију слику, прије свега шта ће бити с Црном Гором и њеним чланством, па онда и у ком правцу ће се кретати процес са другим земљама – да ли се остаје при тренутном приступу да земље имају комплексан, парцијалан или степенасти приступ јединственом тржишту ЕУ, институцијама и буџету ЕУ, или ће то бити неки конкретнији, једноставнији и пунозначајнији оквир за те земље“, сматра Ћеримагић.

Ово, практично, значи да чињеница да је ЕУ свјесна значаја региона и кориштења процеса проширења као инструмента јачања утицаја на регион не значи уједно да је ријешила проблем како тај приступ остварити у пракси и постићи консензус унутар ЕУ.

„Да ли ће бити политичке способности, мудрости и воље да се иде у том правцу, барем из овог документа који је од стране Комисије прошао и сад се објављује, још увијек није јасно“, сматра Ћеримагић.

БиХ пред новом приликом: Хоће ли домаћи лидери одблокирати европски пут?

Када је ријеч о БиХ, сада је на домаћим лидерима да ли ће искористити ову прилику и одблокирати процес функционисања власти на нивоу БиХ.

Мотив који је СНСД имао за блокаду – мијешање америчке администрације – сада је нестао јер је барем званичан став Вашингтона да се више неће мијешати у унутрашње односе у БиХ и да ће се фокусирати искључиво на партнерство и бизнис.

И ХДЗ је на неки начин имао интерес у блокади јер је био незадовољан статусом Хрвата, посебно када је у питању чињеница да је у Предсједништву БиХ сједио Хрват којег већина Хрвата не види као свог политичког представника.

С обзиром на то да су све ове препреке нестале, остаје да се види да ли је блокада европског пута била мотивисана мијешањем са стране или постоји суштинска жеља да се спријечи европски пут БиХ.

(Независне) Фото: Тањуг/АП