Долази зима: Расту цијене гријања и горива због кризе

Европа улази у зиму са мањим залихама природног гаса него прошле године, док сукоб на Блиском истоку и поремећаји у снабдијевању нафтним дериватима повећавају ризик од нових поскупљења.

Свјетско тржиште посебно је осјетљиво на дешавања око Ормуског мореуза, а најновији договор америчког предсједника Доналда Трампа и руског предсједника Владимира Путина о испорукама дизела показује колико је тешко ублажити притисак на цијене.

Ипак, није ријеч о извјесној несташици гријања у Европи. Проблем је у томе што су резерве гаса ниже, снабдијевање енергентима изложено је геополитичким ризицима, а продужена криза могла би додатно повећати трошкове за домаћинства и привреду.

Према подацима организације Гас Инфраструцтуре Еуропе, складишта гаса у Европској унији била су 10. октобра попуњена 73,46 одсто. Годину раније, у истом периоду, попуњеност је износила око 82,9 одсто, док је петогодишњи просјек за тај датум око 88,6 одсто. Организација је 9. октобра упозорила да европска инфраструктура може да одговори на потражњу у различитим сценаријима, али да ће због нижих залиха и неизвјесности у вези са испорукама течног природног гаса простор за реаговање бити мањи.

Другим ријечима, ниже залихе не значе аутоматски да ће Европа остати без гаса, али остављају мање простора за непредвиђене ситуације. Хладна зима, проблеми са увозом или нови поремећаји у испорукама могли би повећати притисак на цијене.

Ормуски мореуз држи тржиште у неизвјесности

Прије рата кроз Ормуски мореуз пролазила је приближно петина свјетске потрошње нафте. Због сукоба Сједињених Држава и Израела с Ираном, саобраћај кроз овај стратешки пролаз озбиљно је поремећен, а ризици за бродове и испоруке остају високи.

Реутерс је 11. октобра извијестио да су америчке снаге онеспособиле теретни брод који је покушао да пробије поморску блокаду Ирана. Према том извјештају, број бродова који пролазе кроз Ормуски мореуз пао је на најнижи ниво у више од два мјесеца.

Проблем није само у количини нафте која стиже на тржиште. Отежан транспорт, скупље осигурање бродова и оштећења енергетске инфраструктуре утичу и на испоруке прерађених производа, међу којима је дизел. Међународна агенција за енергију упозорила је у септембарском извјештају да су поремећаји у снабдијевању дизелом и другим прерађеним горивима посебно изражени, док су залихе на свјетском нивоу смањене.

Трампов договор с Путином неће сам ријешити проблем

У таквим околностима, Трамп је 9. октобра објавио да је с Путином договорио испоруке руског дизела америчком и свјетском тржишту. Према његовој најави, Русија би одмах испоручила више од 300.000 тона, затим још 500.000 тона током новембра, а потом додатне количине. Америчко Министарство финансија издало је дозволу која омогућава увоз руског дизела до 7. априла.

Договор је изазвао критике због могућности да Русија оствари додатне приходе док се наставља рат против Украјине. Истовремено, тржиште је реаговало падом цијена дизелских фјучерса, али аналитичари које је цитирао Реутерс упозоравају да најављене количине вјероватно неће саме по себи обезбиједити трајно појефтињење.

Разлог је једноставан: ријеч је о додатном извору снабдијевања у тренутку када је тржиште веома затегнуто, а не о рјешењу свих проблема у производњи и транспорту горива. Осим тога, руске рафинерије претрпјеле су штету у нападима, што би могло ограничити будуће испоруке.

За Европу је важно и то што дизел и природни гас нису замјењиви енергенти. Договор о дизелу могао би утицати на глобално тржиште горива, али не попуњава европска складишта гаса и не гарантује ниже цијене гријања.

Европа посеже за резервама

Притисак на тржиште већ је покренуо и додатне мјере. Земље Групе седам договориле су ослобађање 100 милиона барела нафте и дизела из ванредних резерви, с циљем ублажавања несташица и раста цијена. Њемачка је 9. октобра саопштила да ће у оквиру те иницијативе ослободити до 15 милиона барела нафте, дизела и лож-уља.

Међународна агенција за енергију требало би 14. и 15. октобра да размотри детаље расподјеле и спровођења мјере, јер још нису разјашњени сви аспекти испорука. Европска комисија је претходно саопштила да је снабдијевање дизелом у ЕУ засад стабилно, али да су цијене високе због напетих услова на свјетском тржишту.

Ослобађање резерви може краткорочно ублажити притисак, али не може трајно надокнадити поремећаје у производњи и транспорту ако се сукоб настави. Због тога ће даљи развој догађаја на Блиском истоку остати један од кључних фактора за кретање цијена енергената.

Шта то значи за домаћинства у БиХ?

За грађане Босне и Херцеговине најважније питање није само колико гаса има у европским складиштима, него како ће се међународни поремећаји одразити на домаће цијене горива и трошкове гријања. На то утичу добавни правци, регионално тржиште, временске прилике и одлуке домаћих институција.

Ниже европске залихе повећавају осјетљивост тржишта на нове поремећаје. Слично томе, руске испоруке дизела могле би донекле повећати понуду на свјетском тржишту, али нема гаранције да ће то довести до брзог појефтињења на пумпама у БиХ.

Пред Европом је зима у којој ће стабилност снабдијевања и цијене енергената зависити од више фактора: колико ће бити хладно, да ли ће се поморски саобраћај кроз Ормуски мореуз нормализовати и хоће ли се производња и испоруке нафте и гаса опоравити. 

(Независне) Фото: АП/Илустрација