Домаћи узгајивачи стоке у све већим проблемима

Док је БиХ за девет мјесеци ове године увезла месо у вриједности од 419,02 милиона КМ, првенствено из земаља Европске уније, домаћи сточари због строгих ветеринарских рампи и нелојалне конкуренције губе тржишну утакмицу, што доводи до алармантног нестанка малих узгајивача.

Према подацима Управе за индиректно опорезивање (УИО) БиХ, за девет мјесеци ове године увезено је 53,99 милиона килограма меса и месних прерађевина у вриједности од 419,02 милиона КМ, што је за 16,21 милион КМ или 3,73 одсто мање него у истом периоду лани, када је увоз износио 435,24 милиона КМ.

Убједљиво највише увезено је свјежег, расхлађеног или смрзнутог говеђег меса, и то 21,58 милиона килограма, вриједног 251,62 милиона КМ. На другом мјесту је свињско месо, којег је увезено 16,97 милиона килограма, у вриједности од 76,20 милиона КМ. Највише меса на домаће тржиште стигло је из Италије, Холандије, Њемачке, Пољске и Аустрије.

Истовремено, извоз меса и месних прерађевина из БиХ у првих девет мјесеци износио је 34,16 милиона КМ, односно 6,29 милиона килограма, што је мање него у истом периоду прошле године, када је извезено меса у вриједности од 38,56 милиона КМ. Највећи дио домаћег меса и клаоничких производа пласиран је у Србију, Сјеверну Македонију и Црну Гору.

Предсједник Удружења произвођача товне јунади у Републици Српској Горан Митровић казао је за "Глас" да пад увоза не значи да су проблеми домаћих произвођача ријешени, јер производња јунећег меса захтијева дугорочно планирање и сигурније тржиште.

- Јунетина је дугорочан посао. Да би се повећала производња и произвело довољно, све мора да се планира на вријеме. Код нас тренутно није такав случај, па се недостајуће количине надокнађују увозом. Имамо ресурсе које можемо искористити, запуштене површине, планине и простор за развој сточарства. Треба подићи производњу на виши ниво, а за то је потребна подршка по свим основама и дугорочна политика - рекао је Митровић.

Он сматра да је један од највећих проблема за произвођаче јунећег меса увоз, посебно када је цијена увозног производа нижа од домаћег.

- Допушта се месо из Јужне Америке, аутоматски имамо и увоз из Европске уније и других земаља. То месо трошимо умјесто домаћег, јер представља нелојалну конкуренцију. Када је увозно месо јефтиније, тешко је очекивати да ће купац узети домаће - навео је Митровић, додајући да је криза учинила своје и да је опала и потражња за месом.

Према његовим ријечима, домаћим произвођачима додатни проблем представља ограничен простор за извоз.

- Наше црвено месо не може у Европску унију, као ни жива стока и прерађевине. Остаје нам ЦЕФТА и евентуално нешто тржишта Блиског истока. И рат је направио своје, па је извоза тамо мање. Сад ће нешто ићи за Турску, али питање је колике су то количине, каква је цијена и потреба тог тржишта - рекао је Митровић.

Он је упозорио и на смањење броја узгајивача, наводећи да са тржишта најбрже нестају мањи произвођачи.

- Број узгајивача се смањио, док се већи још проширују, али ситни брзо нестају. Не смањују се, него нестају. Највећи проблем је што не можемо да надокнадимо на тржишту мањак ових малих који одлазе - истакао је Митровић.

(Глас Српске) Фото: БН/Архив