Парадокс: Пуни бирои, празна градилишта, а увозимо раднике?!

Послодавци у Републици Српској све теже проналазе раднике, нарочито у сектору услужних дјелатности и грађевинарства. Са друге стране, спискови бироа за запошљавање су пуни, али увозимо радну снагу из азијских земаља.

Према подацима Завода за запошљавање, у Републици Српској је око 48 хиљада незапослених лица.

Највише је оних са средњом стручном спремом, док је са високом највише економиста и правника.

Дефицитарна занимања су љекари, васпитачи те професори математике и физике. Када је ријеч о услужним дјелатностима, недостају кувари, конобари и помоћни радници.

Послодавци из угоститељског сектора све чешће запошљавају раднике из азијских земаља.

„Један дио радника је из Непала, нешто се преговара и са Индијом и Филипинима. То је углавном употребљива радна снага, али још увијек су то помоћна радна мјеста. Искрено бисмо вољели да проблеме ријешимо са нашом радном снагом. Ми смо са једне стране ријешили и унаприједили развој инфраструктуре и смјештајних капацитета у комплетној нашој дестинацији, а са друге стране нисмо на исти начин развијали људске ресурсе“, рекао је Драган Соколовић из Удружења хотелијера „Јахорина“.

Проблеме са проналаском радне снаге има и грађевински сектор. Већ неколико година главна радна снага на градилиштима у Српској, али и шире, јесу странци.

„То су радници који раде на грубим грађевинским радовима и, што је можда најпроблематичније, на армирању конструкција. Уз скоро никакав инспекцијски надзор, то заиста може проузроковати проблеме у будућности. Ја сам изричито против увоза такве радне снаге. Дакле, нико не спори да нам треба на неким позицијама радна снага из иностранства, али та радна снага би по правилу требала да буде квалитетнија и боља него што имамо код нас“, истакао је привредник Љубиша Танић.

Поставља се питање шта је са нашом радном снагом ако су нам спискови бироа за запошљавање пуни незапослених лица.

„Годинама се провлачи да ће се спискови запослених на бироима прочистити. Имате тамо огроман број људи који су лажно незапослени, да имају неке привилегије од тога, а уствари раде на црно. Један огроман проблем који се појавио у задње вријеме и баш се развија јесте рад на црно људи који су запослени у јавном сектору. То се мора уредити, јер то ствара једну нелојалну конкуренцију правним лицима“, каже Танић.

Драган Соколовић из Удружења хотелијера „Јахорина“ подсјећа да постоји више разлога зашто су нам спискови са бироа пуни, а немамо довољан број радника.

„Један од њих је и тај што ми овдје имамо итекако развијен приватни сектор смјештаја, који је у функцији рентања, и кроз тај сегмент управо тај дио радних мјеста иде у сиву зону. Са друге стране, наши радници одлазе у потрази за бољим условима.“

Становници Републике Српске који су имали жељу да раде и знали да раде свој посао већ одавно су је напустили.

Већина незапослених, углавном младих који су остали у Српској, жели да буду радници јавног сектора, па док не дође њихов ред на страначким листама за ухљебљење, бирају да сједе кући јер им се, како сматрају, не „исплати радити“ било шта.

На њихова мјеста долазе радници из страних земаља који се све више прилагођавају животу у Српској, те ускоро можемо очекивати и долазак њихових, обично многобројних породица.

(БН) Фото: БН