И даље тешко до пуних информација о потрошњи јавног новца

У односу на 2024. годину, проценат захтјева ријешених у законском року повећан је са 56,5% на 67,6%, док је удио захтјева код којих су достављене све тражене информације порастао са 35,5% на 66,2%. Ипак, формална законитост поступања остаје озбиљан проблем, јер је у укупном узорку свега 27,3% одлука донесено у законом прописаној форми.

Готово сваки трећи захтјев за приступ информацијама јавне институције  у БиХ и даље не ријеше у законском року, док приближно трећина захтјева не резултира достављањем свих тражених информација. Посебно лоша пракса забиљежена је код министарстава у Републици Српској, гдје је свега 10% одлука донесено у законом прописаној форми, што је најнижи ниво формалне усклађености међу посматраним категоријама институција.

То су резултати  истраживања које су Транспаренси интернешнел у БиХ (ТИ БиХ) и Удружење Ваша права БиХ (ВП БиХ), оквиру пројекта „Аццесс4Алл“ који финансира Европска унија, а који подржава унапређење приступа информацијама у БиХ, представили на конференцији поводом Међународног дана слободе приступа информацијама.

Истраживање је обухватило 278 захтјева упућених јавним органима широм БиХ и показало да је, упркос одређеном напретку у односу на 2024. годину, примјена закона и даље неуједначена.

У односу на 2024. годину, проценат захтјева ријешених у законском року повећан је са 56,5% на 67,6%, док је удио захтјева код којих су достављене све тражене информације порастао са 35,5% на 66,2%. Ипак, формална законитост поступања остаје озбиљан проблем, јер је у укупном узорку свега 27,3% одлука донесено у законом прописаној форми, кажу у ТИ БиХ.

"Упркос позитивним помацима у проценту достављања података, истраживање је указало на изразито низак ниво формалне усклађености одлука са законом, чиме се подносиоцима захтјева знатно отежава правна заштита. Док министарства на нивоу БиХ и Федерације БиХ забиљежили степен формалне усклађености од 77,8% односно 75%, усклађеност одговора министарства у Републици Српској износила је свега 10%, што указује на простор за унапређење у погледу форме одговора и пружања информација које подносиоци затхјева траже. Посебно је проблематична ситуација у здравственим установама које су донијеле свега 25,3% одлука у прописаној форми, а центри за социјални рад 16,8%.", наводе у ТИ БиХ.

Због ускраћивања информација и непоступања по захтјевима ТИ БиХ је, у оквиру истраживања започетог 2024. године, покренуо 18 управних спорова против јавних органа од којих је 13 окончано и у свим тим предметима судови су усвојили тужбе ТИ БиХ, док је пет поступака још у току. Судови су у анализираним предметима утврђивали незаконитости приликом ускраћивања информација, нарочито када су се институције позивале на заштиту приватности без одговарајућег разматрања јавног интереса код података о запошљавању, платама и уговорима о дјелу.

"Проблем се, међутим, у појединим случајевима наставља и након судске пресуде. Анализа показује да су поједини органи након поништења својих одлука поново ускраћивали информације, каснили са доношењем нових одлука или нису поступали у складу са правним схватањем суда, те је ТИ БиХ у два случаја због таквог поступања морао поново покренути управне спорове", објашњавају у ТИ БиХ.

На конференцији су представљени и даљи кораци у оквиру иницијативе за измјену закона о слободи приступа информацијама, коју је у априлу ове године покренуо ТИ БиХ заједно са још 27 организација цивилног друштва. Иницијативом су предложене измјене закона на свим нивоима власти с циљем јачања механизама надзора и одговорности, унапређења правне заштите и увођења јаснијих обавеза проактивног објављивања информација. Више од пет мјесеци након њеног упућивања, надлежна ентитетска министарства нису доставила одговор нити повратне информације на предложене измјене, док је на нивоу БиХ достављен формални одговор, али без конкретних корака на унапређењу законског оквира.

Представљени су и резултати кориштења онлине платформе „Приступ информацијама“, развијене у оквиру истог пројекта финансиранг од стране Европске уније, која грађанима, новинарима, активистима и организацијама цивилног друштва омогућава једноставније остваривање права на приступ информацијама. Путем платформе до сада је креирано укупно 967 захтјева за приступ информацијама, ургенција и жалби, што показује конкретну потребу за алатима који грађанима олакшавају кориштење законских механизама за приступ информацијама.

(БН) Фото: ТИ БиХ