Додиков режим је 2006. усвојио закон ОХР-а о спровођењу одлука Комисије за националне споменике 

Није владајући режим Милорада Додика само у Парламентарној скупштини БиХ изгласавао законе које је прије тога наметнуо ОХР, као што је, између осталог, учинио 2007. године, послушно гласавши за Закон о усвајању Закона Педија Ешдауна о државној имовини БиХ.

Др Милан Благојевић

Додиков режим се тако понашао и у Народној скупштини Републике Српске. 

С тим у вези треба најприје подсјетити на то да је Волфганг Петрич док је био високи представник 9. фебруара 2002. године, супротно Уставу БиХ који то забрањује својим чланом 3.3. тачка б), наметнуо свој Закон о спровођењу одлука Комисије за заштиту националних споменика. Тај Петричев закон објављен је у Службеном гласнику Републике Српске, број 9 из 2002. године.

У одлуци о том закону Петрич је, између осталог, наметнуо да његов закон остаје на снази све док га Народна скупштина Републике Српске не усвоји у истовјетном тексту, без било каквих измјена или условљавања.

Након тога Милорад Додик је у фебруару 2006. године постао премијер Републике Српске, а убрзо затим његова Влада је упутила у скупштинску процедуру приједлог Закона о спровођењу одлука Комисије за заштиту националних споменика, чији текст је у ствари био вјерна копија наведеног закона Волфганга Петрича из фебруара 2002. године. 

Дакле, Додик је у том свом закону до посљедњег слова само преписао оно што је већ наметнуо Волфганг Петрич, чиме је послушно спровео Петричеву самовољу.

Тако је, између осталог, у том закону Додиковог режима из 2006. године спроведена и Петричева самовоља која каже да су ништавне све друге одлуке које су у супротности са одредбама тог закона (члан 6. Петричевог закона, са којим је истовјетан члан 6. Додиковог закона). 

Или, Петрич је у члану 9. свог закона из 2002. године наметнуо одредбу у којој се каже:

"Просторни планови израђени супротно одредбама овог закона не примјењују се на заштићени простор националних споменика".

Све то је Додик спровео у свом закону из 2006. године, јер и у том закону (члан 9) пише дословно исто оно што је наредио Волфганг Петрич у свом закону 2002. године.

У члану 16. Петричевог закона из 2002. године наређено је да се не примјењују одредбе других закона Републике Српске ако су супротне том закону, што је такође спровео Додик у свом закону из 2006. године, јер то исто тако прописује члан 16. Додиковог закона.

Тај закон, који је у стварности био и остао закон о усвајању закона Волфганга Петрича о спровођењу одлука Комисије за националне споменике, Народна скупштина Републике Српске је усвојила 2006. године, а објављен је у јулу те године у Службеном гласнику Републике Српске, број 70.

И од тада је на снази све до данас, уз напомену да ниједна од Петричевих одредби на које је претходно указано, а које је послушно провео Додик у свом закону, ни до данас никада није промијењена од стране Додиковог режима. Дакле, и данас у том Додиковом закону пише исто оно што је претходно наредио Волфганг Петрич у члановима 6, 9. и 16. свог закона, којима како у нумерацији чланова тако и у њиховом садржају у потпуности одговарају исте такве одредбе Додиковог закона.

Треба ово памтити и подсјећати се, како због истине о прошлости, тако и због будућности.

Пише: Др Милан Благојевић