Влада Српске планира да се задужи 6,4 милијарде КМ

Према првим пројекцијама Влада Републике Српске у идућем трогодишњем периоду планира да се задужи за 6,4 милијарде марака.

Према утврђеном динамичком плану, највећи дио ових средстава биће повучен већ током 2027. године, када је планирано задужење од 2,4 милијарде КМ, док је за 2028. и 2029. годину предвиђен уједначен годишњи износ од по двије милијарде марака.

Кључни дио стратегије финансирања заснива се на ослањању на спољне изворе, јер је план да чак 74 одсто укупног трогодишњег задужења буде  реализовано путем иностраних финансијских инструмената који ће у потпуности бити деноминирани у еврима.

„По годинама посматрано, удио спољних извора чиниће 71,3 одсто свих прикупљених средстава у 2027. години, у 2028. години тај удио расте на 76,1 одсто, док ће у 2029. години износити 75,2 одсто“, наведено је у документу оквирног буџета Републике Српске за идући трогодишњи период.

Заштита од евентуалних неповољних кретања на тржишту обезбијеђена је кроз доминантно коришћење фиксних каматних стопа.

Задуживање путем фиксних инструмената обухватиће чак 93,6 одсто укупног износа у трогодишњем периоду, при чему се биљежи њихов сталан раст са 88,5 одсто у 2027. години, преко 96,1 одсто у 2028, до максималних 97,3 одсто у 2029. години.

Хартије од вриједности главни извор

Паралелно са тим, значајан ослонац представља и издавање дугорочних домаћих и спољних хартија од вриједности, чији је укупни удио пројектован на 71,9 одсто.

„Учешће хартија од вриједности у 2027. години износиће 68,7 одсто, док ће у 2028. и 2029. години бити идентично и износиће по 73,8 одсто“, наведено је у документу Владе Републике Српске.

За шта ће бити коришћен новац?

Када је ријеч о намјени новца, у документу је наведено да ће се сви капитални и инвестициони пројекти у овом периоду финансирати искључиво из спољних извора, чиме ће се у потпуности искористити повољни, концесиони услови финансирања које нуде водеће међународне институције, попут Свјетске банке (WБ), Европске инвестиционе банке (ЕИБ), Европске банке за обнову и развој (ЕБРД), Банке за развој Савјета Европе те Међународног фонда за пољопривредни развој (ИФАД).

Са друге стране, текућа буџетска потрошња покриваће се комбинацијом емисија домаћих и иностраних хартија од вриједности и директним спољним кредитним аранжманима.

Стање јавног дуга Републике Српске на крају марта ове године износило је 6,267 милијарди марака, односно 31,3 одсто БДП-а, док стање укупног дуга Републике Српске износи 7,068 милијарди, што је 35,3 одсто БДП-а.

„Закључно са крајем марта ове године  укупан дуг Републике Српске који подлијеже законском ограничењу износи 7,023 милијарде марака (35,1 одсто БДП-а), док јавни дуг који подлијеже законском ограничењу износи 6,223 милијарде КМ (31,1 одсто БДП-а)“, стоји у документу који је скројило Министарство финансија Републике Српске.

Раст спољног дуга
Према подацима надлежних у првом кварталу 2026. године спољни дуг Републике Српске порастао је за 14 милиона КМ.

„До краја године (април–децембар) планирано је повлачење 1.988,6 милиона КМ иностраних кредита, од чега 1.858 милиона КМ иде за буџетску подршку, а 130,6 милиона КМ за инвестиције“, наводе надлежни.

(Глас Српске) Фото: БН