ЕРС у великом минусу, милионски кредити иду за плате и дугове

Електропривреда Републике Српске кредите намијењене за инвестиције утрошила је у све друго, само не у оно за шта је новац намијењен – капиталне пројекте. У ово предузеће уложене су стотине милиона марака, а оно је само у првих пола године направило губитак од 56 милиона марака, праћен вишемилионским задужењима.

Умјесто нових хидроелектрана, модернизације дистрибутивних мрежа и санације постојећих, бројни инвестициони кредити отишли су у плате прекомјерног броја радника и крпљење дугова.

Без гаранција Владе Српске, Електропривреда не би била способна да се задужи код комерцијалних банака, каже економиста и предсједник Народног фронта Јелена Тривић.

„Евентуални терет тих кредита, уколико то не би била способна да враћа Електропривреда, пао би на све грађане Републике Српске. А онда постављате питање на кога би пали кредити неке приватне компаније – па на власнике те компаније, на приватна лица, а не на све грађане Републике Српске.

Овдје је кључно рећи то да се у све то, наравно, мијеша политика, да су управљачке структуре у потпуности у зависности од владајуће структуре у Републици Српској и да се не руководе интересима предузећа, нити услугама које то предузеће испоручује, него потребама интересних група и политичких организација које имају уплив у управљање тим предузећем“, каже Тривић.

Од предузећа које има све предуслове да буде покретач развоја Српске, оно што видимо јесте само буџетски терет, упозорава струка.

Уколико предузеће годинама не функционише добро, зашто се у Влади и надлежном министарству нису запитали зашто управа предузећа не руководи добро, пита економиста Зоран Павловић.

„То је озбиљан систем који захтијева озбиљну екипу. Ако немају знања, струке и вјештине, постоје људи у институцијама и институтима, експертски тимови који се морају формирати и направити стратегију.

Очигледно је да стратегије развоја Електропривреде нема, јер све те инвестиције по којима смо у оптерећењу са Кинезима око изградње различитих хидроцентрала не дају никакав резултат, а трошкови расту.

Тако да резултата производње струје, поготово ове из водних ресурса која једина може да се извезе, нема. Сада смо у ситуацији да увозимо струју по врло високим цијенама, а то је нешто што је пут у пропаст Електропривреде“, упозорава Павловић.

Поред катастрофалног стања, предузеће редовно издваја стотине хиљада марака у сврху оглашавања, иако је једино које се бави производњом струје и нема потребе за рекламом.

Поред тога, хиљаде марака са рачуна одлазе и у разне вјерске организације, удружења и спортске клубове под контролом локалних моћника.

(БН) Фото: БН