Гајанин незаконито изабран за ректора Универзитета у БЛ

Окружни суд у Бањалуци донио је пресуду у којој је утврђено да је Радослав Гајанин незаконито изабран трећи пут за ректора Универзитета у Бањалуци, сазнаје Герила.

То практично значи да бањалучки Универзитет од данас нема руководство и да сви акти и дипломе падају у воду, пише Герила.

Подсјећамо да је професор Пољопривредног факултета, бивши министар у Влади Радована Вишковића и посланик СНСД-а у Народној скупштини Републике Српске Борис Пашалић прије неколико мјесеци тужио Сенат Универзитета у Бањалуци због именовања Радослава Гајанина за ректора.

Гајанин је изабран и трећи пут за ректора Универзитета у Бањалуци, а Пашалић у тужби наводи да је то супротно законским одредбама. Гајанинов трећи мандат почиње 22. марта и требао би да траје до 22. марта 2030. године.

На јавни конкурс за избор ректора јавила су се три кандидата – Његослав Јовић чија је пријава одбачена као непотпуна, Борис Пашалић и Радослав Гајанин. Гајанин је у два набрата био биран за ректора, а то је, наводи се у Пашалићевој тужби, супротно одредбама Закона о високом образовању.

„На званичној интернет страници Универзитета у Бањој Луци наведено је да је Гајанин 11. новембра 2017. године изабран за вршиоца дужности ректора. Први пут је изабран за ректора 21. марта наредне године. За други мандат је добио повјерење Сената 29. новембра 2021. године“, наводи се у Пашалићевој тужби.

Неспорно је, стоји у тужби, да је Гајанин већ у два мандата био ректор Универзитета. И у Закону о високом образовању, и у Статуту Универзитета стоји иста одредба: ректор универзитета, односно директор високе школе бира се на основу јавног позива на период од четири године, са могућношћу још једног избора.

Први Гајанинов мандат трајао је од 2018. до 2022. године и то према слову тада важећег Закона о високом образовању. Овај акт је важио до 2020. године када је на снагу ступио важећи Закон о високом образовању у којем децидно стоји да мандати настављају да трају до истека рока на који су бирани.

„Мандат који је настављен и по ступању на снагу новог, сада важећег Закона, третира се као мандат и по том новом закону, што значи да се свакако урачунава као први мандат по новом закону“, стоји у тужби.

Да нови Закон није уважио текуће мандате, који су изабрани по одредбама ранијег Закона, онда би новим Законом било прописано да ти мандати престају и да се морају провести нови избори за ректора по одредбама ток документа. С обзиром на то да је нови Закон регулисао статус затечених мандата и да их је уважио, јасно је да су ти мандати уважени као мандати и по одредбама важећег Закона.

„Први Гајанинов мандат, који је трајао од 2018. до 2022 године, рачуна се као његов први мандат по актуелном Закону о високом образовању. Након што је и други пут биран за ректора, јасно је да не може бити биран и трећи пут. Исто ограничење је било прописано и раније важећим законом“, наводи се у тужби.

(Цапитал)