Животна исповијест чувеног заводника Игнација из Касандре

Била је довољна само његова појава на екрану да милиони гледалаца остану приковани уз телевизоре, а посебно жене које су без даха и трептаја пратиле сваку епизоду култне серије „Касандра“, због које су улице често остајале пусте у термину када се приказивала на ТВ-у.

Освојио је срца публике широм света, док је многим мушкарцима постао инспирација и узор својим стилом, изгледом и харизмом.

Иако га многи памте као младог заводника који је у улози Луиса Давида, али и Игњација, његовог брата близанца, представљао оличење мушкарца каквог би многе жене пожелеле крај себе, данас је његов живот много више од велике телевизијске улоге.

Успешан је продуцент у Холивуду, живи у мајамију више од две деценије и отац је тројице синова, али и велики хуманитарац који где год да се појави осваја људе својом харизмом, топлином и позитивном енергијом.
Латиноамерички глумац Освалдо Риос, за Телеграф.рс говори ексклузивно о својој богатој каријери, животу ван камера, породици, хуманитарном раду, али и открива колико познаје Србију, које наше великане посебно цени и ког спортисту са ових простора радо прати. Планира први сусрет са публиком из Србије у Септембру.

1. Добар дан господине Риос. Хвала што сте пристали на овај разговор са нама. Велико ми је задовољство. Да Вас на почетку питам како сте? Имали сте веома важан пут у Арапске емирате у скоријем периоду, а добили сте и награду. О чему се ради, какве утиске носите са тог путовања?

- Пре свега, желим да упутим срдачан поздрав свим људима који читају овај интервју преко Вас. Много Вам хвала на прилици да комуницирам са медијима у Србији и да им се обратим на директан начин. Пре недељу дана био сам у Уједињеним Арапским Емиратима, тачније у Дубаију, где сам примио међународно признање Топ Хуманитy Леадерсхип Аwард за свој рад као хуманитарни мисионар и друштвени активиста, као и за утицај који је мој уметнички рад остварио међу људима у више од 180 земаља на 30 језика укључујући серије у којима сам глумио.

Пре свега мислим на „Касандру“, која се налази у Гинисовој књизи светских рекорда као најпродаванија и најпревођенија телевизијска серија свих времена. Чињеница је, према многим медијским извештајима да је Касандра допринела миру на Балкану 1997.године. Хвала Богу, наш рад је имао велики утицај на човечанство. Након тог признања које сам добио у Уједињеним Арапским Емиратима, захваљујући др Басему Ал Халабију и краљевској породици Ал Нахјан, на челу са шеиком Бин Заједом Ал Нахјаном, два или три дана касније организација Еуролат, која је једна од најугледнијих организација Европе и Латинске Америке и надгледа изборе у слободним и демократским земљама, именовала ме је за свог амбасадора.

Прва земља у којој ћу надгледати изборе биће Бразил, већ у октобру. То је било веома продуктивно путовање, током којег није препознат само утицај и снага нашег уметничког рада на друштво, већ је признање добио и наш рад као хуманитарног мисионара и друштвеног активисте у свету.

2. Публика у Србији Вас памти по великим улогама у серијама које су биле планетарно популарне, али не могу да се не осврнем на велику, епохалну улогу коју сте имали у „Касандри“, због чега Вас је публика и посебно заволела. Колико се Освалдо разликује из тог периода, до данас? Шта се у вашем животу променило и колико сте другачији од тог периода?

- Освалдо који је тумачио браћу близанце Луиса Давида и Игнасија у теленовели „Касандра“ био је тада младић од 32 године, који је тек започињао своју уметничку каријеру као главни глумац. Имао сам срећу и благослов да ми списатељица госпођа Делија Фијаљо повери велику одговорност да играм главну улогу у тој причи, и то кроз двоструки лик браће близанаца. Захваљујући томе, уз Божју помоћ, постао сам познат у 182 земље, а серија је преведена на више од 30 језика. Освалдо из тог периода био је глумац који је тек почињао. Међутим, суштина мене као човека остала је иста и данас, када имам 65 година. И даље сам једнако дисциплинован, једнако страствен и једнако посвећен сваком лику који тумачим.

До сада сам у каријери снимио више од 40 телевизијских серија, као и филмове, играо у позоришним представама и многим другим пројектима. У сваки од њих уложио сам сву своју енергију, страст и професионализам које сваки лик захтева, како би био уверљив и како би га публика доживела као искреног и аутентичног. Ипак, мислим да је Освалдо Риос данас много зрелији, не само као глумац већ и као човек. Научио сам да будем мало стрпљивији према себи када стварам неки лик. Мој живот се, наравно, променио.

Данас се много више бавим филмом. Имам сопствену филмску продукцијску кућу у Холивуду и до сада сам продуцирао 17 филмова, како као извршни продуцент, тако и као глумац. Сарађивао сам са легендама светске кинематографије попут Ширли Меклејн, Кристофера Пламера, Шарлиз Терон, Деми Мур, Џесике Ланг и Марше Геј Харден, а радио сам и са великим редитељима као што је Мајкл Редфорд, редитељ филмова „Ил Постино“ и „Млетачки трговац“ са Алом Паћином.

Оно што се променило током ових 35 година моје каријере јесте пре свега ниво пројеката на којима данас радим. То су много захтевнији и професионалнији пројекти, на знатно вишем нивоу, какав представља Холивуд. Данас у Холивуду радим не само као глумац, већ и као извршни продуцент сопствених филмова.

3. Господине Риос, како гледате на тадашњу популарност? Ви сте и дан данас популарни, али ако се вратимо на период када сте били доста млађи, када као и сваком мушкарцу импонује популарност посебно међу женском популацијом... колико сте носталгични за тим периодом и да ли Вам недостаје та пажња коју сте имали на сваком кораку, или сте то с годинама и зрелошћу превазишли?

 Искрено, не недостаје ми ништа из тог периода, јер где год да одем, у свим земљама у којима се приказивао наш рад, људи ми и даље пружају исту љубав, наклоност, поштовање и дивљење. Ево, управо сам био у Уједињеним Арапским Емиратима и реакције су биле исте као да сам тамо дошао 2000, 2010. или деведесетих година. Захваљујући друштвеним мрежама и платформама попут Нетфликса, Приме Видео и Јутјуба, све генерације упознале су мој рад, укључујући и најмлађе – оне који су рођени после 2010. или 2020. године.

Чак и деца од пет, шест или седам година познају мој рад, јер га многи гледају заједно са својим мајкама или бакама. Дакле, по том питању се апсолутно ништа није променило. Где год да одем, људи ме дочекују са истом љубављу, истом топлином и истим дивљењем. Зато не осећам носталгију за тим годинама. Напротив, и даље добијам исту количину љубави, а данас сам научио да је ценим још више.

4. Како данас изгледа Ваш живот? Ви сте из Порторика и тамо још увек живите, које бисте важне догађаје у кратким цртама издвојили, који су се десили у Вашем животу у протеклом периоду?

- Да, рођен сам у Порторику и Порториканац сам, али себе сматрам грађанином света. Не живим у Порторику. Често путујем тамо јер су моји родитељи, хвала Богу, још увек живи, а један од мојих синова тамо завршава докторат из генетике. Већ 26 година живим у Мајамију. Одатле путујем по свету, јер ми је много лакше да из Мајамија стигнем на било који од седам континената него из Порторика. Оно што се променило последњих година јесте то што више не радим ни за кога. Сада радим за своју филмску продукцијску кућу.

Снимам сопствене филмове, ангажујем глумце, редитеље и комплетне техничке екипе. Сам себи сам шеф. Поред тога, водим и своје фондације, преко којих организујем хуманитарне мисије и бавим се друштвеним активизмом, не само у Порторику, Латинској Америци и широм Сједињених Америчких Држава, већ свуда у свету где постоји потреба за тим.

Када бих морао да издвојим најважније догађаје из последњих година свог живота, рекао бих да су то хуманитарне мисије које смо спровели у различитим земљама, друштвени активизам којим се бавим у Сједињеним Државама и Порторику, као и свих 17 филмова које сам продуцирао у Холивуду. Поред свега тога, имао сам срећу да гледам како моја деца одрастају, школују се и постају добри људи. Такође, чињеница да су ми родитељи и даље живи за мене представља Божје чудо и на томе сам неизмерно захвалан.

5. Имате тројицу синова... Чиме се они баве, да ли су Вам слични по изгледу или карактеру?

- Да, имам тројицу синова. Најстарији се зове Ђулијано Габријел Риос и има 36 година. По занимању је тонски инжењер, а осим што има сопствену музичку и продукцијску компанију за организацију догађаја, изузетан је креативни директор. Сарађивао је са мном на многим мојим филмовима као креативни директор и тонски инжењер. Веома је интелигентан, изузетно талентован и веома креативан човек. Други син се зове Освалдо Габријел Риос.

Тренутно је на докторским студијама из генетике и биохемије. Он је научник у породици, али и спортиста. Био је одличан фудбалер и током тинејџерских година представљао је Порторико на међународним такмичењима. Има дивно и веома нежно срце. Најмлађи је Алесандро Габријел Риос. Има 17 година и ускоро завршава средњу школу. Добио је стипендију Универзитета Кембриџ захваљујући изузетним академским резултатима. Када заврши средњу школу, жели да студира рачунарско инжењерство и да се специјализује за област вештачке интелигенције. То су моја три сина.

Не, ниједан од њих није уметник. Сва тројица су се определила за студије инжењерства. Што се физичког изгледа тиче, мислим да су од мене наследили неке црте лица, пре свега обрве и четвртаст облик лица. Али ја увек у шали кажем да има по један за свачији укус. Даме које воле мушкарце тамне косе, светлије пути и светлих очију, имаће мог најстаријег сина Ђулијана. Оне којима се допадају мушкарци тамнијег тена, са црном косом и тамним очима, попут мене, имају мог средњег сина Освалда Габријела. А даме које воле плавушане са зеленим очима, имају мог најмлађег сина Алесандра.

6. У серији „Касандра“ сте имали двојну улогу браће близанаца Игнасија и Луиса. Реците ми, да ли Вам је карактерно више сличио Игнацио или Луис?

- Па, тумачио сам те ликове пре 35 година, тако да ме питате о периоду који је веома далеко иза мене. Прошло је много времена. Наравно, данас се не поистовећујем ни са једним од њих, јер су то ипак само ликови. То су карактери који су створени пре 35 година. Али када бих морао да кажем са којим сам се од њих тада више поистовећивао, не данас, већ у том периоду, изабрао бих Луиса Давида. Он је човек са вредностима и моралним принципима, много исправнији, коректнији и пре свега добар човек. И данас бих се, наравно, више поистоветио са Луисом Давидом, али сада са 65 година, а не са 35. Данас је то са много више зрелости и животног искуства.

7. Да ли имате близак однос са својим синовима? Саветујете ли их нешто и шта најчешће? Да ли је то везано за посао или емотиван живот?

- Увек сам говорио да су моја деца смисао мог живота, светлост мојих очију и покретачка снага свега што радим. Никада се нисам одвајао од својих синова. Док сам радио као глумац за друге продукцијске куће, када још нисам имао своју компанију, у сваком уговору сам тражио да имам два слободна викенда месечно – од четвртка до недеље – како бих могао да их виђам. Или сам ја путовао код њих, или су они долазили код мене, где год да сам у том тренутку снимао.

Увек сам проводио много времена са њима. Заправо, од 2011. до 2020. године живели смо сва четворица под истим кровом, уз сагласност њихових мајки. Моја три сина и ја живели смо заједно у Мајамију као права породица. Зато сам одувек био веома близак са својим синовима, као што су и они одувек били веома блиски са мном.
Мислим да сам успео да пронађем добар баланс између посла и породичног живота.

Најчешће им саветујем да буду добри и часни људи, да се стално образују и да воле свој посао, јер рад човеку даје достојанство. Учим их да никада не буду равнодушни пред неправдом, где год да се она догађа у свету. Саветујем их да се здраво хране, тренирају, вежбају свакодневно, да не пију алкохол, не пуше и не користе дрогу. Али изнад свега, желим да једног дана, када оснују своје породице, буду изванредни очеви и још бољи супрузи.

8. Шта је оно што Вас инспирише и покреће у животу?

- Оно што ме данас мотивише да идем напред и што ме инспирише јесте могућност да и даље доприносим човечанству кроз своје фондације, као и кроз фондације за које радим и у чијим управним одборима сам члан, попут Глобал Емпоwермент Миссион, али и многих других. То ме инспирише и даје ми снагу да наставим даље.

Такође, мотивише ме могућност да наставим да стварам филмове који људима преносе поруке о заједништву, љубави, учењу и суочавању са стварношћу, као и да указују на друштвене неправде, како би људи постали свесни онога што се заиста дешава у свету. Све то ме инспирише, али оно што ме највише покреће јесте да гледам како моја деца напредују, како израстају у добре и часне људе, који не остају равнодушни пред било којом неправдом, ма где се она догодила у свету. Управо то ме инспирише и даје ми мотивацију да наставим даље.

9. Видела сам да имате лепу сарадњу и однос са колегиницом Кораимом Торес са којом сте делили главне улоге у „Касандри“, у то сам се уверила на Вашем путовању у Дубаи. Да ли сте још са неким колегама из поменуте серије остали у добрим односима, да ли се чујете са нјима?

- Искрено, са Кораимом имам веома леп однос. Више од 30 година се нисмо видели. Када дуго радите заједно на једној серији, проводите месеце раме уз раме и на крају постанете готово као породица. Тако је било и са Кораимом. Увек смо имали веома добар однос, упркос томе што се више од три деценије нисмо срели.

Недавно смо се поново видели у Уједињеним Арапским Емиратима. Што се тиче других глумица са којима сам играо главне улоге, са Маријом Еленом Теринг, са којом сам снимао „Белу удовицу“, и даље имам веома добру комуникацију. Такође одржавам добар контакт и са Сусаном Торес, са којом сам играо у „Витезу Раузана“.

Са већином осталих колегиница, међутим, није тако. Када се један пројекат заврши, свако настави својим путем и својим животом. Ретко се поново сретнемо. На пример, са Лауром Флорес, са којом сам играо у „Дивљем срцу“, чинили смо веома леп глумачки пар, али после тога више никада нисмо заједно радили нити се поново срели. Рекао бих да сам данас у најчешћем контакту са Маријом Еленом Теринг, са којом сам снимао „Белу удовицу“ у Колумбији. А сада поново и са Корајмом, са којом чак разматрам могућност да радимо заједно на једном пројекту који бисмо сами продуцирали.

Ипак, веома је тешко одржавати блиска пријатељства са колегама из глумачког света. Свако има свој живот, своју земљу и своје обавезе. Ја сам помало попут номада. Радио сам у више од 20 земаља широм света и стекао много дивних пријатеља и колега, али је контакт са већином њих веома редак. Понекад се чујемо преко друштвених мрежа, али је заиста тешко одржавати блиска пријатељства у свету уметности, не само зато што живимо у различитим државама, већ и зато што посао свима одузима много времена.

10. Знате ли да су мушкарци у Србији копирали Ваш стил облачења, начин живота као што су имали Игнасио и Луис, а жене су биле луде за Вама? Како то коментаришете?

- Да, упознат сам са тим да су се, како у Србији, тако и у многим другим земљама света, многи мушкарци облачили попут Луиса Давида и Игнасија. Заправо, када сам недавно био у Уједињеним Арапским Емиратима, управо ми је то много људи рекло – не само да су се облачили као ја, већ су пуштали дугу косу и чешљали се на исти начин. То је у своје време био прави модни тренд. Како данас, после толико година, гледам на то? Као на велики комплимент.

Увек је лепо када неко пожели да вас опонаша – било у начину облачења, понашању или нечем другом. Међутим, прошло је већ 35 година и мислим да свако треба да буде оно што јесте, да изгради сопствену личност и свој идентитет, а не да имитира било кога. Али ако је људима пре 35 година причињавало задовољство да опонашају тај лик, онда ми је драго због тога. Нека су били срећни.

11. Какву асоцијацију имате када чујете реч Србија? Да ли сте чули за неку познату личност одавде?

- О Србији знам да тамо имамо много обожавалаца још од времена када се приказивала теленовела „Касандра“. Знам и да је некада била део Југославије, а да је данас слободна и суверена држава, што ме веома радује. Сећам се и да су, док се емитовала „Касандра“, улице остајале готово пусте јер су људи били испред телевизора.

Када помислим на познате личности из Србије, прво ми на памет падне Никола Тесла. Замислите само – Тесла је један од највећих проналазача у историји човечанства. А пошто сам велики љубитељ кошарке, одмах помислим и на Николу Јокића.

Он је тренутно најбољи играч НБА лиге и долази управо из Србије. Зато Србију веома ценим и дивим јој се, не само због њене историје, већ и због великих људи које је дала свету.

12. Многи су били разочарани када Вас нису видели 1997. године у друштву Кораиме Торес и Хенрија Сото када су посетили Србију. Зашто Вас нисмо видели са њима и да ли бисте волели да посетите нашу земљу?

Искрено, нисам могао да им се придружим 1997. године, јер ме нико није позвао. Људи из Србије никада нису ступили у контакт са мном, никада ме нису потражили нити су ми се на било који начин обратили. Због тога тада нисам могао да дођем заједно са Хенријем Сотом и Кораимом. Да су контактирали мене или моју канцеларију, са великим задовољством бих посетио Србију. Заправо, и сада бих веома волео да дођем у Србију, да направим сусрет са фановима, да поделим са свима вама лепа искуства из више од 35 година уметничке каријере.

Зато остајем на располагању и када год пожелите да дођем у Србију, биће ми велико задовољство. Доћи ћу са много љубави и пажње да се дружим са вама и упознам вас. Међутим, 1997. године нисам дошао јер нас, искрено, нико није контактирао, нико нас није позвао и нико нам се никада није обратио.

13. Изгледате сјајно и дан данас. Велику заслугу у томе сигурно има позитиван поглед који имате на живот. Шта је Ваш рецепт, еликсир младости?

- Много вам хвала на комплименту што кажете да изгледам веома добро, чак и сада, са својих 65 година.

Мој „тајни рецепт“ је то што никада нисам престао да вежбам. Редовно тренирам са теговима, радим вежбе истезања попут јоге и поwер јоге, као и аеробне и анаеробне тренинге, међу којима је и пливање. Тренинг снаге са теговима радим четири пута недељно. Сваког јутра, у пет сати, чим се пробудим, након што се захвалим Богу и помолим, излазим у двориште и 45 минута вежбам поwер јогу и истезање.

После тога започињем дан чашом млаке воде са природном сољу која садржи 84 минерала, лимуном и 10 грама креатина. Касније попијем две шоље црне кафе, без шећера. Шећер сам потпуно избацио из свог живота, као и угљене хидрате. Једем различите врсте меса – рибу, говедину, јагњетину, свињетину, ћуретину, пилетину, морске плодове – и много свежег поврћа. Често једем авокадо, парадајз, црни лук, бели лук, броколи, карфиол, патлиџан и друге врсте поврћа.

Ако једем неку кртоласту биљку, бирам батат, односно наранџасти слатки кромпир. Избацио сам сва биљна уља, попут кукурузног, уља уљане репице и сунцокретовог уља.

Кувам на путеру, маслиновом и кокосовом уљу. Не пијем газирана пића, сокове нити било шта што садржи шећер. Имам и своју линију органских и природних производа Нуцлеар Целл Плус Цреатине, која, како наводи, садржи седам важних суплемената за организам. Захваљујући дисциплини, правилној исхрани, свакодневном тренингу, раном устајању и квалитетном сну од шест до седам сати, успео сам да останем здрав и у доброј форми. Данас, са 65 година, имам струк величине 32, носим сако величине 44, а проценат телесне масти ми је, како каже, 9,9 одсто.

Веома сам поносан на своју дисциплину. Током читавог живота тренирао сам веома напорно и захваљујући томе данас се са 65 година осећам боље него многи мушкарци од 40 година.

14. Да ли Вас фанови и сада салећу, какве поруке добијате на друштвеним мрежама? Да ли Вас нека насмеје?

- Као што сам већ рекао, заиста је импресивно то што ми обожаваоци и данас прилазе са истом топлином, љубављу, поштовањем и дивљењем. Захваљујући интернету и платформама попут Јутјуба, Нетфликса, Приме Видеоа, Амазон Приме Видеоа, Пеацоцка и других платформи, људи свих генерација данас могу да гледају мој рад. Због тога и даље добијам много порука испуњених љубављу, пажњом и поштовањем. Какве поруке добијам? Заиста разне

. Од: „Да ли желиш да се удаш за мене?“, преко: „Да ли желиш да водиш љубав са мном?“, па до: „Много те волим“ и „Ти си мој омиљени мушкарац“.

Добијам много комплимената, али ми се јављају и људи којима је потребна помоћ, који желе да их неко саслуша или којима је довољна само лепа реч и мало пажње како би поново пронашли прави пут. Једна порука коју посебно памтим била је од младе девојке која ми је написала да јој се веома допадам и да жели да се уда за мене. Рекао сам јој да је веома млада и да би могла да ми буде ћерка.

Она ми је одговорила: „Да, али ја нисам Ваша ћерка. Ја сам жена која Вас воли и жели да се уда за Вас.“

Било ми је то веома симпатично, јер је имала 28 година и заиста је могла да ми буде ћерка, али је инсистирала да жели да се уда за мене. Ипак, највише ме дирају поруке људи којима је потребна подршка. Веома сам захвалан јер сам уметник, хуманитарни мисионар и друштвени активиста који већ више од 35 година ради оно што воли и што, надам се, помаже људима да буду срећнији и спокојни. Сваког дана захваљујем Богу што ме је учинио оним што јесам и што ми је дао прилику да ову светлост делим са другима.

Господине Риос, хвала Вам на овом дивном разговору. Било ми је задовољство.

Хвала и Вама на времену, питањима и овом разговору. Било ми је велико задовољство. Надам се да ћу ускоро моћи да дођем у Србију и да Вас упознам лично. Нека Вас Бог благослови.

(Телеграф) Фото: Сцреенсхот/YозТубе/Инстраграм