Београд био једина европска престоница са четири нацистичка логора

Директорка Меморијалног центра "Старо сајмиште" Кринка Видаковић Петров изјавила је данас да је током Другог светског рата Београд био једина европска престоница на чијој су територији постојала чак четири нацистичка логора.

Видаковић Петров је за Тањуг навела да је јавност упозната са историјом логора на Бањици, али да су преостала три логора, јеврејски логор Земун (Јуденлагер) и Прихватни логор (оба на Старом сајмишту), и логор Топовске шупе на Аутокоманди деценијама била из неког разлога остављена забораву.

"Сви су логори у Београду. Нажалост, о једном, Бањици, знамо већ дуго времена, али ова три су остала заборављена, са неким разлозима. Покушавамо да разумемо зашто и ми радимо, истражујемо та три логора. То је наш посао, и радимо то сада, после толико година након завршетка рата", рекла је Видаковић Петров.

Додала је да се претходне четири године надлежни у Србији баве тиме и покушавају да надокнаде све оно што је пропуштено у претходних близу 80 година.

Говорећи о оснивању Меморијалног центра "Старо Сајмиште", истакла је да се дуго о томе није причало, али да је доношење специјалног Закона о оснивању Меморијалног центра Старо Сајмиште 2020. године и његово оснивање 2022. године, био огроман помак и радикални прекид са културом заборава.

Директорка Меморијалног центра је указала на проблем губитка непосредних сведока рата, због чега млађе генерације информације о холокаусту и геноциду добијају посредно, углавном преко интернета и друштвених мрежа. 

"Ратне генерације скоро да више нема. Они су једини могли да кажу: 'Ја сам то доживео из прве руке'. Не може да се оспори кад неко, ко је имао то искуство, прича о њему. Све потоње генерације, и њихова деца, и касније унуци и праунуци, имају ту информацију о томе шта је било за време рата, геноцид, холокауст и тако даље, посредовањем", навела је Видаковић Петров.

Она је истакла да на дигиталним платформама често долази до изједначавања стручних ставова са историјски нетачним наративима.

"Прво се изједначавају неко ко је Нобеловац па зна о чему говори и неко ко појма нема о чему говори, али мисли да зна. То је изједначено. И то спомињем зато што је онда главни проблем: коме веровати? Кад ви све читате што можете, то је океан информација. Како ћете ви одабрати коме ћете веровати? То је питање поверења", истакла је.

Додала је да установе попут Меморијалног центра морају да се боре за очување поверења јавности кроз искључиво ослањање на историјске чињенице.

"Установе као што је су меморијали, као што је овај где ја радим, ми се ослањамо на чињенице. Ми морамо. И то су чињенице које никаква дисторзија не може да промени. Не можемо ми данас да мењамо чињенице од пре 80 година. Ако је шест милиона Јевреја убијено, то је то. Не можемо да их оживимо, 20 милиона совјетских грађана погинуло у рату да би се победио Хитлер. Ми морамо прво да имамо чињенице, морамо да градимо поверење", казала је она.

На питање зашто ће неко више да верује људима у установама попут меморијала, него некоме на интернету, Видаковић Петров је истакла да је то велики подухват, јер се, како каже, поверење гради. 

"Ми морамо да имамо и ресурсе да би бранили чињенице од свих ових заташкавања, преиначавања која се масовно догађају, јер виртуелна стварност, ви је можете правити како год хоћете", рекла је она.

Указала је да је сада присутна и вештачка интелигенција која може свашта да ради и да промовише погрешне наративе који су историјски нетачни.

"Да промовише наративе који су у интересу неких посебних група, јер наравно да они који су починили злочине, њихови потомци, имају мотив да се то заташка, да се преиначи. Тако да је то велики проблем и захтева велике ресурсе", навела је Видаковић Петров.

Нагласила је да Меморијални центар тренутно спроводи успешне програме едукације са ученицима средњих школа.

"Ми имамо врло развијен програм едукације где радимо са децом углавном средњошколског узраста, много мање са основцима. И ту учествују професори у школама који децу припреме са неким знањем. Они дођу код нас, сазнају много више, постављају питања, и то функционише добро", казала је она.

Међутим, Видаковић Петров је истакла да та установа нема довољно сопствених ресурса за стално праћење и борбу против квази-наратива у сајбер простору. 

"Око нас се води невидљив рат у сајбер простору, који има разне аспекте, па и овај аспект. Ми сарађујемо са Министарством образовања, али није то довољно. Ми немамо неког ко би радио на интернету константно, који би то пратио, који би идентификовао проблеме, покушао да их реши", додала је Видаковић Петров.

(Тањуг) Фото: Сцреенсхоот/YоуТубе