Подаци за социјалну карту постоје, новац је требао ићи угроженима

– Влада Републике Српске усвојила је информацију о статусу пројекта и завршним корацима на изради прве фазе Социјалне карте Републике Српске, те задужила Министарство финансија да обезбиједи 560.000 конвертибилних марака (КМ) за набавку потребног софтверског рјешења.

Ова одлука долази годину дана након што је Народна скупштина Републике Српске усвојила Закон о социјалној карти. Крајњи циљ пројекта је успостављање јединствене и централизоване електронске обраде података о социјално-економском статусу појединаца, чиме би се омогућило ефикасније остваривање права и услуга из области социјалне заштите.

Док извршна власт креће у реализацију софтверског рјешења, стручна јавност и опозиција изражавају скептицизам у погледу оправданости трошкова и динамике провођења овог пројекта.

Економиста Зоран Павловић оцјењује да је издвајање буџетских средстава за нови софтвер непотребно јер релевантне институције већ посједују све кључне податке.

„Не треба правити никакав нови софтвер, једноставно те податке треба укрстити у једној бази. Категорије социјално угрожених људи могу се наћи у базама података служби за запошљавање, центара за социјални рад, удружења бораца и удружења потрошача. Тај новац је требао бити усмјерен директно социјално угроженима“, истакао је Павловић, додајући да би се грађани сами одазвали на јавни позив према дефинисаним критеријумима министарства.

Посланик у Народној скупштини Републике Српске Мирна Савић Бањац сматра да је Република Српска одавно закаснила са реализацијом овог пројекта, због чега су поједине локалне заједнице морале самостално дјеловати.

„С обзиром на то да Бањалука и други градови нису могли чекати, уводили смо разне локалне мјере за које би било пуно паметније да смо одмах имали социјалну карту. Надам се да овај софтвер неће бити један у низу преплаћених, а нефункционалних система какве смо већ виђали у Фонду здравственог осигурања или Шумама Српске“, изјавила је Савић Бањац.

Иако су све надлежне институције добиле задужење да хитно доставе податке за формирање регистра, критичари упозоравају да пуна реализација Социјалне карте касни у тренутку када се Република Српска суочава са озбиљним демографским падом, одливом становништва и погоршањем економске слике.

(БН)