Кочење дигитализације или предизборна игра? Привредници у неизвјесности због електронског потписа

Након што је Агенција за заштиту личних података БиХ забранила Управи за индиректно опорезивање Босне и Херцеговине да обрађује личне податке у сврху издавања електронских потврда за електронско потписивање, у проблему су се нашли привредници који страхују како ће од сада плаћати ПДВ. Питање је и да ли се ово могло избјећи бољом координацијом институција на нивоу БиХ или је у питању беспотребно дизање прашине у изборној години?

Трајна забрана да Управа за индиректно опорезивање БиХ обрађује личне податке направила је праву пометњу међу грађанима, привредницима, рачуновођама. Након седмица неизвјесности из Управе за индиректно опорезивање су поручили да су електронски сертификати који су раније издати за употребу електронског потписа и даље важећи, све до истека њиховог рока.

"Употребом квалификоване електронске потврде издате од стране Управе за индиректно опорезивање настављате са подношењем мјесечне ПДВ пријаве, пријаве домаће акцизе, као и царинске провозне декларације уз употребу електронског потписа, све до истека рока важења квалификоване електронске потврде, односно протеком рока од пет година од дана када је иста издата"

Из Уније послодаваца Републике Српске нам је међутим поручено са овим сви проблеми нису превазиђени, јер би са истим могле да се суоче новоосноване фирме. Забрана коју је Управа добила је трајна. Еконимиста Зоран Павловић каже да су институције имале простора све да раније договоре и не доводе привреднике у неизвјесност.

"Дефинитивно мислим да је неодговорност институција односно људи који сједе у тим институцијама толика да практично нико ни за шта не одговара, а економску штету трпе и фирме и појединци и предузетници јер користити потпис и печат је застарјела ствар, а мислим да Агенција је морала организовати контакте да ако постоји проблем он буде на адекватан начин ријешен", каже Павловић.

Директор Агенције за заштиту личних података БиХ је Драгољуб Рељић из СНСД-а. Директор Управе за индиректно опорезивање БиХ је Зоран Тегелтија, такође из СНСД-а. За посланика у Представничком дому парламента БиХ Миру Пекић, овај проблем има и политичку позадину.

"Ми имамо наш ентитетски ниво који свакако мора бити надлежан за електронске податке и издавање електронских постписа који се тичу грађана Републике Српске али то не значи да ти подаци не могу бити корушћени уз сагласност институција РС и за ствари које се тичу институција БиХ.

Према томе ту само треба свако да ради свој посао. Не можемо се сјетити пред изборе и рећи ми забрањујемо употребу личних података ИДДЕА-и. Ако је ИДДЕ-а до сада то радила шта је радила та власт? Не можемо да кажемо да УИО нема право да користи податке привреде и грађана за издавање електронског потписа", каже Пекићева.

Забрану да обрађује личне податке добила је и Агенција за идентификациона документа односно ИДДЕЕА. Са забранама је доведена је у питање употреба електронског потписа који су користили бројни грађани и привредници за пријаву ПДВ-а, финансијске извјештаје и комуникацију са институцијама.

(БН)  Фото: БН