Рај у срцу Семберије: Ботаничка башта, етно збирка (ВИДЕО)

Миленко Ћурчић, универзитетски професор, емиритус, угледни стручњак из области ботанике. Са друге стране, човјек из народа, који воли свој завичај, своје Велино Село, гдје најчешће проводи слободно вријеме, те неуморно брине о породичном иметку, за који кажу да је један од најљепших у Семберији.

Нема веће радости када човјек обнови породично имање, кад својим знојем и радом оживи сваки оронули зид, прашњави предмет, а затим, окалеми још коју воћку и посади још коју драгоцјену биљку… Управо, такву слику срели смо на имању професора Миленка Ћурчића у Велином Селу, који нам је драге воље испричао како је то све почело…

Одмах на улазу у двориште, сваког путника намјерника сачекаће педантно уређена ботаничка башта, која крије бројно љековито биље, што нас, опет, сликовито подсјећа, да живот у складу са природом, може бити једино спасоносно рјешење за многе бољке модерног човјека...

У склопу имања налази се и етно збирка, која је истинска ризница старих предмета. У двије просторије професор Ћурчић изложио је бројне експонате, који својим изгледом, те немуштим језиком, причају причу о прошлости једне породице, једног малог села, те једног прохујалог времена…

Може се слободно рећи да имање професора Ћурчића има љепоту британских вртова, али оно што треба посебно нагласити, да има душу. Јер, то није само прецизно уређено парче земље, то је прича о поријеклу, о припадању, о традицији и обичајима,  те о сјећању на родитељско гнијездо и њихове претке…

Осим ђерма, професора Ћурчића, у нека давна времена, враћају и омалене дрвене табле на оближњим стаблима… Нижу се називи – Гајина њива, Чардачине, Шљивице, Башчине и Поље, све имена некадашњих поља и њива, које су биле у посједу породице Ћурчић… Данас су то његови скривени путокази за повратак коријенима, а свим посјетиоцима опомена да се породично огњиште чува и не заборавља...

Опширније у видео прилогу који слиједи.

(БН) Фото: БН