Ревизори у Српској жмуре на очигледне злоупотребе власти?!

Главна служба за ревизију јавног сектора Републике Српске објавила је у протеклим седмицама 16 извјештаја о раду министарстава, Народне скупштине и Службе предсједника Републике Српске за прошлу годину.

Без обзира што се јавне институције гуше у сумјивом и ненамјенском трошењу јавног новца, сви изјвештаји су позитивни, што отвара питање зашто ревизори жмуре на очигледне злоупотребе?

Према оцјени ревизора, институције Републике Српске раде беспрекорно.

Тако је позитивно мишљење добила Народна скупштина, као и бројна министарства: унутрашњих послова, правде, просторног уређења, саобраћаја и веза, здравља и социјалне заштите.

Народни посланик Недељко Гламочак међутим упозорава да ово уопште не значи да у овим институцијама није било сумњивих и незаконитих радњи.

"Ревизорска оштрица је сигурно отупила у односу на раније ревизоре од покојног Бошка Чеке до данас се ревизија претворила у контролу вођења књига пословних, а не раде овај дио одговорности и злоупотребе у самоме пословању", каже Гламочак.

Позитивну оцјену ревизора добила је Служба предсједника Републике Српске, као и Министарство за европске интеграције и међународну сарадњу.

Буџет овог Министарства је драстично повећан са 11 милиона марака на невјероватна 94 милиона. Огроман дио тог новца је усмјерен у лобирање и тајне уговоре са лобистичким кућама, каже народни посланик Бојан Кресојевић, међутим то ревизори не виде као проблематично.

"Наиме 100 милиона марака је утрошено за лобирање како они кажу за Републику Српску. Очигледно је да је тај новац утрошен да би Трамп Јуниор дошао код сина једног предсједника странке у Републици Српској и да нико не провјерава шта је плаћено од тог новца", каже Кресојевић.

И Служба предсједника Републике Српске је од ревизора недавно добила позитивну оцјену, иако је у прошлој години имала рекордан буџет од 77 милиона марака, од чега је чак 60 милиона потрошено ненамјенски и на сумњив начин.

Новинарка Жана Карић – Гаук све ово оцјењује као праксу незамјерања властима у циљу очувања добро плаћеног радног мјеста.

"Одговор зашто су они овакви какви јесу из године у годину је врло једноставан: зато што они не би имали посао кад би написали негативан ревизорски извјештај или мишљење с резервом или када би дали неку препоруку ономе коме не смију да дају ту препоруку", каже Карић - Гаук.

Прије скоро 10 година дотадашњи ревизор Душко Шњегота је био приморан да поднесе оставку, због невиђеног притиска власти да одступи, а након што је пронашао чак 100 милиона марака мањка у републичкој каси, које ресорно министарство није приказало.

(БН)