„Шуме“ зреле за стечај, преживљавају само од туђег новца

Финансијски извјештај „Шума Републике Српске“ за прошлу годину показује да је ово јавно предузеће презадужено и да без јасног плана санације или докапитализације стечај представља једини законит пут како би се спријечило даље гомилање дугова на штету повјерилаца и његов потпуни суноврат.

Финансијски извјештај „Шума Републике Српске“ за прошлу годину показује да је ово јавно предузеће презадужено и да без јасног плана санације или докапитализације стечај представља једини законит пут како би се спријечило даље гомилање дугова на штету повјерилаца и његов потпуни суноврат.

Према основним економским законитостима, презадуженост постоји када имовина дужника не покрива његове постојеће обавезе, а тај параметар је испуњен.

Основни капитал „Шума“, показује финансијски извјештај за прошлу годину у чијем посједу је ЦАПИТАЛ, износи око 50 милиона марака, а укупни губитак 61,7 милиона, што значи да је губитак за скоро 12 милиона КМ већи од основног капитала.

„Губитак од 61,9 милиона је ‘појео’ цијели основни капитал од 50 милиона КМ. То значи да је предузеће формално-правно презадужено, јер има негативан нето капитал. Практично, имовина фирме више не припада акционарима, већ повјериоцима“, објашњава за наш портал економски аналитичар који инсистира на анонимности.
Предузеће преживљава искључиво од туђег новца

Он објашњава да према закону о стечају разлог за отварање стечајног поступка представља платежна неспособност стечајног дужника.

„Закон каже да ‘околност да стечајни дужник може подмирити у цијелости или дјелимично потраживања неких повјерилаца само по себи не значи да је платежно способан’. То је случај са ‘Шумама’, али тај формални услов за стечај се у пракси често избјегава и сигурно ће се избјећи и сада, јер нема шансе да ће власт признати да је ‘Шуме’ довела до стечаја, иако је то практично једини излаз да се то предузеће постави на здраве ноге“, објашњава наш саговорник.

Он истиче да ‘Шуме’ још увијек имају крвоток (ликвидност), али да је срце (капитал) отказало и да је фирма практично на респиратору, јер преживљава искључиво од туђег новца, односно добављача и кредита.

Наш саговорник даље објашњава да су краткорочне обавезе „Шума“ на крају прошле године биле 78,8 милиона марака, а текућа средства 41,6 милиона КМ.

„То значи да предузеће има негативан обртни капитал од око 37 милиона КМ, што представља школски примјер финансијске нестабилности и платежне неспособности. ‘Шуме’ су прошле године оствариле висок приход од преко 263 милиона КМ, али су годину завршиле са нето губитком од 8,9 милиона КМ. То што је резултат ‘поправљен’, јер је направљен за 6,6 милиона мањи губитак него претходне године не значи ништа, јер ово јавно предузеће мора у реструктурисање“, тврди наш саговорник.

Предузеће је високо зависно од екстерног финансирања, објашњава даље и каже да се без докапитализације или корјенитог реструктурирања трошкова, а посебно личних примања и производних услуга, предузеће креће ка потпуној неликвидности.

Према његовим ријечима, највећу ставку у пословању од преко 128 милиона КМ представљају трошкови плата и накнада, што чини 50 одсто укупних расхода и показује да предузеће има огроман број вишка запослених.
Стање покушавају поправити козметичким промјенама

„'Шуме’ годишње сијеку око два милиона кубика, а према свјетским стандардима, на хиљаду кубика иде један запослени. Наше јавно предузеће би требало да има 2.000 радника, а оно је на крају прошле године са смањењем броја запослених за 550 имало 4.150 запослених. То је неодрживо“, закључује он.

Када се 128 милиона подијели са 4.150 запослених, објашњава даље, испада да бруто трошак плате по запосленом износи око 31.000 КМ.

„То значи да 2.000 хиљаде вишка запослених годишње поједу 62 милиона КМ. Али ко ће отпустити 2.000 запослених, поготово у изборној години. Сви у ланцу – од шумских газдинстава, преко управе ‘Шума’ до ресорног министарства и Владе знају да то треба урадити, али знају и да то носи губитак гласова и зато се сви понашају по принципу ‘сијеци уши да закрпиш дупе’, закључује наш саговорник.

Алармантни подаци

Када је ријеч о краткорочним и дугорочним обавезама предузећа, наш саговорник каже да је видљиво значајно повећање дугорочних обавеза са 12,3 на 31,1 милион КМ, уз истовремено смањење краткорочних обавеза са 100 на 78 милиона КМ.

„То показује да је дио краткорочних обавеза претворен у дугорочне, што није негативно. Међутим, нето прилив из пословних активности пао је са више од осам милиона на свега 1,1 милион КМ. То је алармантан пад који показује да оперативно пословање једва генерише готовину за сервисирање текућих потреба“, објашњава наш извор.

Козметичким промјенама, истиче он, покушава се поправити стање у предузећу које захтијева тешке резове или ће неизбјежно завршити у неликвидности или стечају.

„Управа ‘Шума’ је прошле године поправила стање у мјери да ово јавно предузеће не јури у провалију сто километара на сат, већ 95, што значи да би тим темпом престала да јури у провалију за двадесет година, али ‘Шуме’ немају толико времена за болне резове и тешке мјере које се морају предузети“, дочарава наш саговорник.

Он на крају закључује да је предузеће прошле године у опрему инвестирало 1,1 милион, што је симболично у односу на величину сталних средстава од око 122 милиона и амортизацију од скоро 12 милиона КМ.

„Овакав темпо инвестирања не обезбјеђује ни просту репродукцију имовине и само доказује да ‘Шуме’ немају пара за најосновније ствари“, закључује он.

(Цапитал) Фото: БН