Шта не смијете радити ако не желите да се заразите хантавирусом
• Хантавируси се преносе кроз глодаре и представљају резерве ових вируса.
• Људи се могу заразити контактом са излучевинама заражених глодара или удисањем прашине.
• Постоје два главна клиничка облика болести: хеморагијска грозница с бубрежним синдромом и хантавирусни кардиопулмонални синдром.
• Мјере за спречавање преноса укључују контролу популације глодара и спровођење дезинфекције.
• Рани симптоми инфекције укључују умор, грозницу и болове у мишићима, док се у каснијим фазама јављају озбиљнији проблеми са дисањем и бубрезима.
Хантавируси представљају групу вируса које преносе глодари, који су резервоар овог вируса у природи.
Република Српска 09.05.2026 | 15:44
Саопштили су то из Института за јавно здравство Српске, нагласивши да су у питању природножаришне инфекције и објашњавају да је, да би дошло до појаве болести, потребно да је у одређеном животном станишту присутна појава глодара, који су резервоари.
"Људи се могу заразити у контакту са излучевинама заражених глодара и у случају удисања прашине контаминиране честицама урина, измета или пљувачке заражених глодара. Андес вирус, пронађен у Јужној Америци, тренутно је једини хантавирус за који је познато да постоји могућност интерхуманог преноса (с човјека на човјека) у ситуацијама блиског и пролонгираног контакта", наглашавају у ИЈЗ Републике Српске.
Додају да су клинички облици болести који се најчешће јављају: Хеморагијска грозница с бубрежним синдромом (Хеморрхагиц Февер wитх Ренал Сyндроме ХФРС) - Заразна болест коју карактерише грозница, склоност крварењу и проблеми с бубрезима присутна углавном у Европи и Азији. Овај синдром се јавља и у нашим подручјима, а у општој популацији је познат као „мишија грозница“".
Хантавирусни кардиопулмонални синдром (Хантавирус Цардиопулмонарy Сyндроме - ХЦПС) - Утиче на срце и плућа, што доводи до проблема с дисањем и срцем. Овај облик се углавном јавља јавља на подручју Америке", наводе у ИЈЗ-у.
Истичу да је за спречавање преноса овог вируса важна контрола бројности популације глодара.
"Спровођење дезинфекције и дератизације, опште су мјере за спречавање и сузбијање заразних болести. Мјере дератизације се спроводе у прописаним периодима на јавним површинама, насељеним мјестима, објектима за снабдијевање водом за пиће, објектима за производњу и промет хране и предмета опште употребе, кажу у ИЈЗ и додају да је, при боравку у природи, потребно спроводити адекватну хигијену руку (сапуном, топлом водом и дезинфекција).
"Треба избјегавати подручја инфестирана глодарима, употребљавати хигијенски исправну и здравствено безбједну воду и намирнице. Важно је спречавање контаминације воде, намирница, предмета опште употребе (држање у затвореним спремницима, кориштење флаширане воде, правилно чување и термичка обрада хране…). Не користити плодове убране у природи нити пити воду из отворених вода у природи. Одржавање адекватне хигијене у домаћинствима, двориштима, пољопривредним подручјима, (уклањање отпада, кориштење канти за отпад са затвореним поклопцима)", наглашавају у ИЈЗ-у.
При чишћењу потенцијално контаминираних подручја потребно је користити личну заштитну опрему и влажне начине чишћења, без подизања прашине.
"У Српској су у 2025. регистрована 3 случаја хеморагијска грозница са бубрежним синдромом, у 2024. години 2, док је 2023. године регистровано 14 случајева", поручују из ИЈЗ.
Подсјећамо, СЗО је издала хитно упозорење због сумње да су се хантавируси пренијели са човјека на човјека на крузеру и истраживачком броду „МВ Хондијус“. Крузер, који је испловио из аргентинске Ушуаје, тренутно се налази у водама Зеленортских Острва, док су Канарска острва крајње одредиште, како је планирано.
До сада су потврђена 3 смртна случаја.
Рани симптоми су умор, грозница, болови у мишићима, у касним фазама долази до отежаног дисања, отказивања плућа и проблема са бубрезима.
Према подацима ЦДЦ-а, смртност код пацијената са респираторним симптомима износи чак 33 одсто.