Пресуде судова не заустављају спорне пројекте

Поништавање еколошких дозвола пред судовима у БиХ и успјешно доказивање да компаније које планирају експлоатацију природних ресурса не испуњавају услове за законит рад, до сада нису дале жељене резултате, јер надлежна министарства и поред пресуда издају нова рјешења.

Таквом праксом да се пресуде спроводе тек формално уз минималне измјене докумената, спорни пројекти успјешно се настављају, а грађани и активисти остају пред судовима у зачараном кругу.

Такве ситуације смо видјели до сада небројено пута, а једна од најпознатијих је незаконито отварање рудника у Бистрици код Приједора. Иако су теслићкој компанији „Дрво-Еxпорт“ чак два пута судови поништавали еколошке дозволе, они су их обнављали у кратком року, о чему је ЦАПИТАЛ тада писао.

Ипак, то није утицало на инвеститора који је након експлоатације оставио девастирано подручје.

Еколошка дозвола за малу хидроелектрану „Јовићи“ на ријеци Пливи у Шипову више пута је поништавана пред судом, али је сваки пут издавана нова уз формалне измјене.

Саговорници ЦАПИТАЛ-а кажу да се ово стално догађа и да су на крају грађани препуштени сами себи, јер правосуђе једноставно нема снагу да заустави овакве пројекте.

Координаторка Коалиције за Пливу из Центра за животну средину Наташа Мазалица каже да смо у посљедње вријеме свједоци уходаног модела поступања у овим ситуацијама и да су примјери свуда око нас.

Судске пресуде без правне снаге

“Подручја богата биљним и животињским врстама, здраве ријеке и шуме, подручја од којих живе локалне заједнице, посљедњих година лако постају плијен, док институције и власт окрећу главу од свог народа и раде ефикасно искључиво ако то погодује инвеститорима. Напоменућу случајеве у долини Пливе, гдје се геолошка истраживања тренутно спроводе на истражном пољу “Сињаково”. Упркос судским пресудама, првобитно рјешење којим се допушта истраживање продужено је још два пута. Иако не постоји препрека да би се замисао инвеститора преиспитала, Министарство енергетике и рударства РС у стању је да упорно издаје нова како би они несметано радили“, каже Мазалица.

Истиче да компанија која их ради не посједује водне акте за захватање површинске воде, а да није познато гдје се оне испуштају.

“Компаније које врше геолошка истраживања не морају да посједују адекватне дозволе из ове области, што инспекције не препознају, па тако својим одговорима тврде да нема ама баш никакве штете по животну средину. Бушења се врше неколико година. Од почетка је било проблема, од незаконитог снимања територије до преласка теретних камиона од 40 тона преко моста који је тада имао ознаку од 12 тона, пуцања фасада на кућама усљед вибрација, али то није утицало да се преиспитају дозволе“, каже Мазалица.

Додаје да за инвеститоре и власти које остају уз њих очигледно нема препрека и да им судске пресуде нису никаква сметња.

Као други повезан случај наводи упорно издавање рјешење за еколошку дозволу за МХЕ “Јовићи” на ријеци Пливи.

У овом случају, Центар за животну средину је два пута утуживао рјешење, те је пресудом поништена еколошка дозвола. Након обје пресуде, Министарство за просторно уређење, грађевину и екологију РС је врло брзо издало нова рјешења о еколошкој дозволи, практично без много значајних измјена.

Институције на страни инвеститора

“Питамо се, која је сврха институција, када исте не раде за своје грађане? На крају, грађани постају све више свјесни да су остављени и препуштени сами себи па је то један од разлога све већег броја удруживања и креирања покрета“, каже Мазалица.

Један од тих је и Коалиција за Пливу, формирана на скупу у Језеру 14. марта ове године. Њени чланови су групе грађана и појединци из долине Пливе (Јајце, Језеро, Шипово, Мркоњић Град) који желе да заштите ријеку Пливу. Мазалица подсјећа да ће због ових истраживања данас у Језеру бити одржан протест.

Активисткиња Фондације “Атеље за друштвене промјене” и правна заступница Азра Бербић истиче да се редовно суочавају са овим проблемом: да суд поништи дозволе, па чак и еколошке студије о утицају на животну средину, а да их ресорна министарства потом поново издају без суштинских измјена.

“Проблем је што суд донесе такву одлуку, каже да се мора издати ново рјешење и отклонити недостаци. Није да заобилазе пресуде, али нас увуку у процесе без краја. То је најтежи дио еколошких борби. Еколошка удружења са грађанима, оправдано оспоравају пројекте какви су мале хидроелектране. Јасно је да их локалне заједнице не желе и да постоји веома негативан утицај на околину и биодиверзитет. У процесу издавања еколошких дозвола ресорних министарстава уопште није ријеткост да је мањкава еколошка дозвола или студија утицаја. Оправдано се покрену поступци да се оне пониште, али министарство их само поново изда“, каже Бербић.

И она истиче примјер исте ситуације на пројекту МХЕ на ријеци Пливи у Шипову, али не само “Јовићи” него и “Кужо”.

Три тужбе без ефекта

“Тамо је Фондација АКТ са организацијом Чувари Пливе поднијела трећу тужбу због издавања еколошке дозволе за “Јовиће”, а сада улазимо први пут у процес са МХЕ “Кужо”. Дакле, ми се укључујемо правовремено и судови препознају постојање проблема. Код ових пројеката посебно истичемо и знамо да нема никаквог јавног интереса. Ефекат МХЕ је вишеструко опасан за природу, биодиверзитет, али и људе. Ипак, то министарствима није препрека да погодују инвеститорима“, каже Бербић.

О начину да се судске пресуде само формално испоштују а да се удовољи и инвеститору говорио је и бањалучки адвокат Дин Тешић.

Он каже да треба имати у виду постојање кривичног дјела против животне средине у Републици Српској.

“За угрожавање животне средине непрописним грађењем објеката и постројења запријећена је казна затвора од двије до осам година. Закон покрива ситуације изградње без еколошке дозволе, рада без процјене утицаја на животну средину и кршење услова заштите природе. Битно је да се фокусирамо на то да мора постојати одговорност онога који је омогућио инвеститору издавање незаконите дозволе“, каже Тешић.

Истиче да би активисти, организације и други који се боре за остваривања својих еколошких права требали да подносе кривичне пријаве надлежном тужилаштву како би их покренули да се почну бавити и овом врстом кривичних дјела.

“Кривичне пријаве треба подносити како против инвеститора тако и против службеног лица које погодује инвеститору да добије незаконито грађевинску дозволу“, каже Тешић.

Додаје да нема сумње да постоји остваривање неке врсту погодности, “а што је исто тако и кривично дјело, како примање, тако и давања мита”.

(Цапитал)фото: Дејан Ракита