Због дуга РиТЕ Угљевик увозићемо скупу струју

РиТЕ Угљевик јуче је потписао уговор о измирењу обавеза по арбитражним одлукама са „Електрогосподарством Словеније“, чиме је званично завршен вишегодишњи спор и обустављен арбитражни поступак у Вашингтону.

Овим уговором, трећина струје из Угљевика неповратно одлази у Словенију и то по повлашћеној цијени. Проблем је ријешен, али, да ли је могло и требало другачије?

„Електрогосподарство Словеније“ је финансирало тридесет одсто изградње Рудника и термоелектране „Угљевик“ и словеначка потраживања на основу улагања у Републици Српској су оправдана, каже економиста Зоран Павловић.

Питање је зашто власт није благовремено реаговала, него је допустила да проблем ескалира, дуг се нагомила и спор заврши пред арбитражним судом.

„Штета је да, када смо подржавили ту фирму, која је била друштвена, што нисмо одмах пренијели тридесет одсто власништва Словеначкој Електропривреди и ових проблема не би имали. Дакле, ово што је потписано као споразум је на неки начин разријешило муке Владе Републике Српске, које се односе на арбитражни спор у Америци, који је тежак милијарду и 300 милиона", истакао је Павловић.

Исход потписивања уговора јесу значајни износи затезних камата које, према мишљењу економисте Миленка Станића, Електропривреда Републике Српске не може исплатити из властитих средстава. На крају ће, каже, све платити грађани. 

„Знамо и да у буџету је проблем, високи дефицити, што значи да ћемо морати посегнути за новим задужењима да би покрили камате, које су настале као резултат лошег управљања и руковођења овим предузећем у ранијем временском периоду.

Зна се да је ТЕ „Угљевик“ најзначајнији домаћи капацитет за производњу електричне енергије. Једна трећина извоза обавезна је велики терет за нашу електропривреду и у честим ситуацијама, ми ћемо бити принуђени да увозимо електричну енергију“, каже Станић.

„Електрогосподарство Словеније“ се понаша као сувласник Угљевика, што, како каже Павловић, није спорно. Међутим, сматра да би слувласник требало да зна колико струја по киловат часу кошта у производњи и да је плаћа по реалној производној цијени.

„Добро је да је та ситуација ријешена са Електропривредом Словеније, али оно што је питање, не знам како и зашто се дошло до те калкулације од 56 евра по мегават часу, кад према искуствима и информацијама које ја имам из термоелектрана да се ради о цијени од цца 100 евра", истакао је Павловић.
  
Због неиспуњавања обавеза из међудржавног споразума потписаног у вријеме бивше Југославије, РиТЕ Угљевик ће до краја радног вијека бити у обавези да „Електрогосподарству Словеније“ испоручује трећину струје по цијени нижој од производне, уз отплату камата и обештећења.

Питање ко је крив за неповољан уговор потписан из нужде, којим се хвале власт и Електропривреда РС, остаје да виси у ваздуху.

(БН)