Законско рјешење постоји, али нема социјалне карте

Прије осам мјесеци у Народној скупштини усвојен је Закон о социјалној карти, којим се прописује успостављање и вођење јединствене базе података, односно садржај, начин приступања, обрада и чување података у оквиру Социјалне карте. Међутим закон још увијек постоји само на папиру, али не и у пракси. Зашто влада не ради ништа по питању социјалне карте?

Од политичких најава и демагогије, породице које су у стању социјалне потребе немају ништа. Најаве о социјалној карти годинама слушамо и гледамо како се која влада формира, а за конкретне кораке нико није урадио више од празне приче. Закон постоји, али се закони у Српској проводе онолико колико је то власти потребно. 

„То је неопходно за читаву Републику Српску и врло је важан инструмент, да се тачно зна, да имамо регистар, да имамо на који начин и како усмјеравати све мјере. Бањалука је отишла неколико корака унапред и даје многе субвенције, конкретно за породицу, бави се демографским мјерама, али би свима било лакше, читавој Републици Српској, када би имали јасну слику и провјерљиве податке каква је демографска слика и какав је социјални статус породица.

Међутим немамо никакве информације, социјалне карте још увијек нема и заиста је тужно када овако важна ствар, у ситуација када су свима пуна уста демографских мјера, останка овде, нама 600 породица годишње одлази из Републике Српске, а ево не видимо ништа конкретно да Влада ради по том питању“, истакла је народни посланик Мирна Савић Бањац.

Шта би показала социјална карта, како се живи у Републици Српској, да ли та питања плаше власт. Социјални статус грађана једне земље важнији је од пројеката, а у уређеним земљама, он се редовно контролише. Социјална карта помогла би у правилном усмјеравању мјера социјалне заштите.

„Социјална карта, имајући у виду да би то била јединствена електронска база података о социјалном статусу грађана, она би јасно доста помогла доносиоцима одлука, како на Републичком, тако и на локалном нивоу, у смислу усмјеравања мјера социјалне заштите према онима који остварују то право, односно имали бисмо јасан увид о томе какве су потребе, односно какав је укупан материјални и социјални статус сваког домаћинства, односно сваког појединца у Републици Српској.

У том смислу треба водити рачуна да те мјере представљају мјере социјалне политике, не нужно демографске политике, али свакако, оне као такве, би имале ефекта на демографска кретања“, каже демограф Александар Чавић.

(БН)