Час из уставног права за Џевада Махмутовића 

Читам реакцију Џевада Махмутовића на мој текст о неуставности треће по реду владе Саве Минића, коју су промптно са једног портала из Федерације БиХ пренијели режимски медији у Републици Српској.

Др Милан Благојевић 

Прво што ми је пало на памет је да је Махмутовићева реакција таква да неодољиво подсјећа на ситуације у којима неко ко није католик хоће да буде већи католик од Папе или, с обзиром да је Махмутовићева реакција својеврсна одбрана Додиковог режима, а Додик себе сматра "најбољим" Србином док сви други који не мисле као он нису Срби или су мање вриједни, дакле у намјери да брани Додиково и своје најновије недјело звано трећа Минићева влада, Џевад би да буде бољи Србин и од "најбољег" Србина Додика,  односно већи православац од српског патријарха.

Кажем то због тога што се у својој правно ишчашеној реакцији Махмутовић стурио пишући о нечему што није важно за неуставност треће Минићеве владе, а из незнања и из њега произашле потребе да брани неодбрањиво и буде бољи од "најбољег", Махмутовић не говори о ономе што је кључно за неуставност Минићеве треће владе.

Наиме, Џевад километарски дугим реченицама у својој реакцији објашњава процедуру расправљања о виталном националном интересу у Вијећу народа, али никако да каже било шта о нечему што он спомиње у реакцији, али не разумије или неће да разумије. 

То је одредба Устава Републике Српске (Амандман ЛXXВИ) која императивним језиком каже да: "Закони и други прописи које изгласа Народна скупштина, а који се тичу питања виталног националног интереса било којег од конститутивних народа, ступају на снагу тек након усвајања у Вијећу народа".

Џевад не зна нити ишта говори у својој реакцији о кључним ријечима у претходно цитираној уставној норми, а то су ријечи да прописи, у које спада и одлука о избору Владе Републике Српске, могу ступити на снагу "тек након усвајања у Вијећу народа". Стога морам указати Џеваду на следеће.

Шта значи усвојити пропис? Ништа друго Џеваде до извршити његову материјализацију, то јест споља га изразити, што се код усвајања прописа изражава писаним путем којим усвојени пропис добија своју писану форму.

Стога Џеваде када Амандман ЛXXВИ Устава Републике Српске наређује да прописи које донесе Народна скупштина, а који се тичу питања виталног националног интереса било којег од конститутивних народа, ступају на снагу тек након усвајања у Вијећу народа, онда ријечи "тек након усвајања у Вијећу народа" једино значе да Устав захтијева да и Вијеће народа мора УСВОЈИТИ такву одлуку и материјализовати је, то јест дати јој спољњу форму - спољњи израз у виду одлуке у писаној форми, какав облик има и одлука Народне скупштине о избору Владе. 

А онда, што је такође дио материјализације донесене одлуке, и та одлука Вијећа народа треба бити објављена у "Службеном гласнику Републике Српске", зато што је Уставом Републике Српске (члан 109. став 2) прописано да усвојени прописи, дакле и прописи које усвоји Вијеће народа, ступају на снагу по објављивању у одговарајућем службеном гласилу.

Све то Џеваде мора тако бити учињено и кад ви у Вијећу народа кажете да није повријеђен витални национални интерес ниједног од конститутивних народа. То је зато Џеваде што Амандман ЛXXВИ Устава Републике Српске не наређује да  прописи које усвоји Народна скупштина, а који се тичу питања виталног националног интереса, могу ступити на снагу тек након што Вијеће народа одлучи да тим прописима није повријеђен витални национални интерес ниједног од конститутивних народа.

Не Џеваде, Устав Републике Српске не прописује то, већ прописује сасвим супротно, а то је да Амандман ЛXXВИ тог устава наређује да сваки пропис који усвоји Народна скупштина, а који се тиче питања виталног националног интереса, може ступити на снагу тек након што га УСВОЈИ и Вијеће народа, при чему усвојити значи да и кад Вијеће народа утврди да нема повреде виталног националног интереса оно тада мора усвојити и формалну одлуку у смислу на који је претходно указано.

Уколико није тако поступљено то за посљедицу има кршење Устава Републике Српске, како Амандмана ЛXXВИ тако и члана 109. став 2. тог устава.

Е управо је до тога, до такве неуставности, о којој Џевад ништа не говори, дошло код избора треће по реду владе Саве Минића и зато је и та влада неуставна.

Зато Џеваде, и режимски РТРС-у и Гласу Српске који хорски преносе само оно што годи "најбољем" Србину, па макар то била и јалова реакција Џевада Махмутовића, зато дакле одлука Народне скупштине о избору треће Минићеве владе није могла ступити на снагу нити бити објављена у "Службеном гласнику Републике Српске" док је не усвоји у форми писане одлуке и Вијеће народа, те док и та одлука Вијећа народа не буде објављена у "Службеном гласнику Републике Српске".

Зато је и ова трећа влада неуставна, јер је супротна претходно наведеним одредбама Устава Републике Српске.

То је азбука уставног права и теорије државе и права, а не оно чиме би Џевад Махмутовић и Додикови трбухозборци попут наведених режимских медија да обмањују јавност и сију раздор у народу, а мржњу према свакоме ко не мисли како "мисли" "најбољи" Србин коме су ти медији биједне слуге.

И за крај, као дио пешкеш часа Џеваду Махмутовићу, морам рећи још нешто, само у кратким цртама. Наиме, рече Џевад у својој реакцији да је "Амандман ЛXXВИИ постао члан 69. став 2. Устава Српске". Џеваде, ово што си написао доказује твоје незнање, зато што амандманска техника измјене устава значи да се њоме не дира у изворни текст устава, тако да амандман не може постати члан устава, већ увијек остаје амандман и тако се, под тим називом, и цитира. 

Али о томе можеш научити из мог универзитетског уџбеника уставног права који ти могу поклонити, којег сам написао као редовни универзитетски професор уставног права, а не као "професор" како ме "титулишу" слугерањски режимски медији у Републици Српској.

Пише: Др Милан Благојевић