Увоз јефтине радне снаге из Азије има и негативан ефекат

Док све већи број нашег становништва одлази у разне дијело свијета  у потрази за послом, на њихово мјесто долазе радници из азијских земаља. Многи од њих имају  упитне квалификације, неки и сумњиве  намјера, а већина их БиХ користи само као пролазну станицу за одлазак у земље Европске уније.

Према подацима Агенције за рад и запошљавање БиХ годишња квота за продужавање и издавање  нових  радних дозвола за стране раднике у БиХ је 7427 што представља повећање у онодсу на претходну годину. Од тог броја,  за Федерацију БиХ иде четири ипо хиљаде, за Српску двије хиљаде, а Брчко дистрикт  око гиљаду радних дозвола.

„Гледајући 2025. годину највише страних радника је било из Индије, затим Непала, онда иде Турска , Србија и Кина. У посљење три године највише радних дозвола је издато у грађевинском сектору и свакако и ове године очекујемо да ће бити тако, јер су и квоте највише усмјерене према том сектору, а иза тог иде сектор прерађивачке индустрије, па онда иде угоститељство трговина и слично“, рекао је Борис Пупић из Агенције за рад и запошљавање БиХ.

Према подацима ове агенције, на годишњем нову је јако мали број радних довзола које се  продуже већина остане само у форми захтјева. Привредник Љубиша Танић сматра да је то зато што  већини тих радника из азијских земља БиХ служи само као пролазна станица за земље Европске уније.

„Ту се задрже по пар мјесеци и онда већ на сљедећем објекту их не можете ни видјети ни препознати. Кад питате њихове послодавце гдје су, они обично кажу да су се вратили у своје земље или да им се губи сваки траг. Та радна снага углавном долази и без неке контроле здравља и квалификација, прсто само да се нађе на броју и свједоци смо да они обављају само неке споредне послове.

Али, ако се нађу на пословима армирања или заваривања, онда може доћи до проблема у квалитету тих радова ако не буде неке контроле. Ја сам дакле присталица тога да је на првом мјесту наша радна снага“, закључио је Танић.  

Шта кажу грађани. Требају ли нам страни радници?

„Нема потребе да нам долазе страни радници, ми имамо довољно својих које треба запослити“.

„Ми имамо радника, само што је мала плата“.

„Треба дати боље плате овим радницима, трудбеницима нашим, да они раде, да не иду људи у Њемачку“, рекли су анкетирану грађани Источног Сарајева.

И економиста Миленко Станић сматра да страни радници у БиХ  имају негативан ефекат на домаћу  економију.

„Немамо дакле доприносе за ПИО, за здравствено и социјално осигурање, него иду у иностранство, и не користе домаћу робу, не троше овдје, не подижу домаћу привреду потрошњом, него са својим радом, тако да би се могло рећи да долазак страних радника на једној страни има позитивне ефекте у смислу одржавање производње гдје су они ангажовани, а на другој страни имамо негативне посљедице које су везане за потрошњу доходака које овдје остварују“, нагласио је Станић.

Велики број наших људи са добрим квалификацијама, квалитетним образовањем и радним навикама  већ је одавно отишао у разне земље свијета градећи туђу економију, привреду, и државу, јер БиХ није цијенила њихове квалитете.  На њихово мјесто дошли су  радници из азијских земаља који овдје имају, за наше услове, јако мале плате, али по свему судећи исто толико и раде.

(БН) Фото: БН