Зашто руски власници одржавају у животу једину рафинерију нафте у БиХ упркос милионским губицима?

Више од седам година без прерађене капи нафте, бројни алтернативни пројекти започети, губици који се приближавају милијарди марака (око 500 милиона евра) – то је реалност Рафинерије нафте у Броду.

Упркос томе, њени власници, из руске компаније "Зарубежњефт" константно пружају финансијску подршку и тиме је одржавају на површини.

Закључно са јуном прошле године, једина рафинерија у земљи послује са губицима већим од 914 милиона марака (око 467 милиона евра), а у првих шест мјесеци 2025. године су пословали са минусом од око 16 милиона евра, показују финансијски извјештаји.

Ревизори у свом извјештају за 2024. годину упозоравају да способност рафинерије да настави са радом "зависи од континуиране финансијске подршке матичног друштва".

Наводе да се "Зарубежњефт" у фебруару 2025. писмено обавезао да неће ликвидирати рафинерију у наредних годину дана.

Из "Оптима групе", фирме у склопу које послују бродска рафинерија, и Рафинерија уља Модрича, није одговорено на упит Радија Слободна Европа (РСЕ) да ли су руски власници поново дали исто обећање.

Финансијски и ревизорски извјештаји за 2025. годину још нису објављени.

Рафинерија је престала са прерадом нафте убрзо након експлозије у једном од постројења 2018. године. Њени узроци ни до данас нису у потпуности разјашњени.

Прерада пластике, гасни терминали

Посљедњи покушај изласка из кризе је најава да ће се у кругу рафинерије – на мјесту гдје је било једно од постројења за прераду нафте – градити хала за прераду пластике.

Прошлог октобра покренута је процедура за процјену утицаја на животну средину овог пројекта, у којем би се рециклирале 32 тоне пластичног отпада дневно.

Рафинерија тренутно зарађује од продаје гаса, те од услуге складиштења нафтних деривата.

Са хрватским "Цродуxом" је 2019. потписан уговор о снабдијевању природним гасом, кроз гасовод на дну ријеке Саве, те је 2021. у кругу рафинерије почела са радом гасна компресорска станица.

Планирана је и изградња термоелектране на гас у кругу рафинерије. Иако је прије скоро четири године рафинерија постписала Споразум о сарадњи на развоју енергетских пројеката у РС са ентитетским Министарством енергетике и рударства, тај пројекат до данас није покренут.

Ова гасна термоелектрана би била вриједна око 150 милиона марака (77 милиона евра), снаге 100 мегавата – што је три пута слабије од термоелектране на угаљ, у Угљевику.

У новембру прошле године, Влада РС је дала сагласност за изградњу гасовода од Шепка код Зворника, на граници БиХ и Србије, тренутно јединог мјеста на којем у земљу улази гас, до Новог Града на сјеверозападу.

Обзиром да на постојећи гасни терминал стиже само гас из Русије, Европска комисија је већ упозоравала да се овим потезом неће смањити бх. овисност о увозу руског гаса, већ само учврстити.

РС од раније планира изградњу гасовода "Нова источна интерконекција", који би спојио тај ентитет са гасном мрежом Србије у Бијељини, на сјевероистоку земље, али за тај пројекат тренутно нема сагласности државних институција.

Који су планови за рафинерију?

Иако се и прије хаварије 2018. године говорило о модернизацији постројења, до тога никада није дошло, а управа рафинерије у својим ријетким јавним иступима не говори о поновном покретању процеса прераде нафте.

Мика Никић, доктор економских наука и бивши запослени у рафинерији, каже за РСЕ да руски власници траже прави тренутак да "дигну сидро".

"Не вјерујем да они чекају гас, то је празна прича, они то пуне уши људима. Пластика, гас, рафинерија, ту неће бити", сматра Никић.

У организацији "Транспаренцy Интернатионал БиХ" истичу да постоји проблем трансферних цијена, те да јавност никада није добила адекватан одговор од контролних органа.

Трансферне цијене су цијене по којима међусобно повезана лица једна другима продају производе и услуге, односно дају позајмице или кредите.

Срђан Траљић из "Транспаренсија" каже за РСЕ да је "Оптима" већ годинама привилегована на домаћем тржишту, али упркос томе гомила огромне губитке, те поставља питање за истражне органе – гдје новац одлази?

"Оптима група је привилегована на бројним тендерима јавних предузећа, типа набавке горива за потребе Рудника и термоелектране Гацко, гдје су они у више наврата добијали милионске уговоре кроз преговарачке поступке, за које није постајало рационално објашњање зашто се иде на преговарачки поступак", каже Траљић.

Он истиче да није јасан мотив рафинерије Брод за пословање, уколико се из године у годину биљеже губици.

"Оно што су упозоравали разни економисти кроз разне медије, што је објављивано претходних година, разни начини на који се ту извлачи новац на самом улазу. У те приче заиста не можемо улазити, али су требали улазити истражни органи, провјерити шта је мотив једног таквог инвеститора да толике године гомила огромне губитке који су давно премашили вриједност капитала", наглашава Траљић.

Такође, Траљић подсјећа да је "Транспаренцy" од самих почетака упозоравао на штетност уговора о продаји нафтне индустрије РС Русима, те да је питање ко заправо стоји иза рафинерије.

Пословање 'Оптима групе' у БиХ

Бродска рафинерија је у власти руске компаније, која њоме управља преко "Оптима групе", компаније регистроване у Бањалуци.

За разлику од рафинерије која је акционарско друштво, "Оптима" је друштво са ограниченом одговорношћу, које у складу са важећим законима нема обавезу да јавно објављује своје финансијске извјештаје.

У склопу групације функционише и Рафинерија уља Модрича, које такође послује са губицима иако се и даље бави производњом моторних уља, те мрежа бензинских пумпи "Нестро".

Власти Републике Српске, предвођене тадашњим премијером Милорадом Додиком, ове двије рафинерије и мрежу пумпи "Петрол" су 2007. године продале Русима за 236 милиона марака (око 120 милиона евра).

Руски власници су у периоду од 2018. до 2021. повећали капитал "Оптима Групе " за око 900 милиона евра, што је једна од највећих послијератних инвестиција у Босни и Херцеговини.

Из ове компаније је раније наведено да је тај новац искориштен за смањење дугована унутар групације, и повећање финансијске стабилности.

(РСЕ)