Ако БиХ дође на сиву листу штету ће имати и грађани Српске

„Стављање БиХ на сиву листу Монивала подразујмева висок степен контроле, прије свега мађународних финансијских трансакција, много докумената и дозвола за све облике плаћања. Исплате и уплате ће трајати дуже, биће значајно повећани и трошкови трансакција. Кредити ће бити скупље, а инвестиција још мање. Све ће то значити огромну штету за грађане, привреду и институције“, оцијенили су економисти Миленко Станић и Зоран Павловић у рубрици „Без увијања“ БН телевизије.

- Штете ће имати сви али су први на удару, као и увијек, грађани преко новца који шаље дијаспора, а који више за Републику Српску, него за ФБиХ, представља доток крви, односно инфузију, каже економиста Зоран Павловић и додаје да ће провјере новца бити ригорозне.

„Оно што је сигурно да ће, у случају да се појави било какава сумња на ниво трансфера, доћи до зауставаљања тог новца, до момента када се оној банци које је то зауставила, а по правилу ће радити стране банке, а и наше имају ту обавезу да то ураде не донесу сви документи, било о поријеклу, намјени или функцији којој су та плаћања намјењена“, објашњава Павловић.

- Монивал је још у децембру 2024. дала препоруке органима власти БиХ које је требало реализовати како земља не би дошла на ту листу али је завршена само половина посла, наводи економиста Миленко Станић.

„Државне институције ће значајно губити, смањиће се бонитет, кредитни рејтинг БиХ, то ће повећати цијену капитала, кредита и за грађане, привреду и државу. Домаћи и страни инвеститори ће бити опрезнији, мање ће се инвестирати. Посебно ће бити проблематични ти застоји у процесима ЕУ интеграција“, каже Станић.

Павловић каже да ће, уколико БиХ дође на сиву листу, бити проблема приликом плаћања сировина и преноса средстава од домаћег привредног друштва или компаније према партнеру који треба да прими новац, што се раније обављало за дан или два.

„Врло често су, када партнери добију информацију да је новац кренуо, да постоји документ који то доказује, у повјерењу пуштали робу да крене према нашој компанији. Сада то више неће бити. Сада ће сигурно морати да се сачекати да се новац физички појави код партнера у иностранству јер због тога што смо на сивој листи, тај трансфер може бити предмет испитивања“, јасан је Павловић.

- Одговорности за штету нема, а има неко кога овај проблем неће погодити и коме такво стање одговара, каже Станић додајући да су то, како тврди, политичке елите на свим нивоима власти у БиХ .

„Јасно је да у условима када власти желе да се транспарентно, а то значи јавност рада, видљивост послова, рад институција, онда нема политичких блокада као код нас. На другој страни су, као код нас, мутни и криминални послови који подразмујевају тајност уговора, којих имамо доста, рад у магли, у мраку, и нерад институција. Очигледно да властима одговара то нетранспарентно пословање“, категоричан је Станић.

- Главни проблем је што се због политичких интереса ради, народски речено, „испод жита“, јасан је Павловић.

„Када дође једна таква међународна институција која управља финансијским системом свијета и постави задатке које ми морамо сповести, то није питање добре воље, да ли се некоме свиђа да се прави листа компанија и стварних власника, него је тп обавеза. Када добијете обавезу, ви се не можете правити слијепи и нијеми да то нисте видјели, ни чули да треба да се уради“, сматра Павловић.

- Да бисмо имали јаку власт и стабилан политички систем, потребна нам је јака економија. Умјесто тога, ми сада имамо огроман систем који само троши, иде у све већа задужења и којем је потребна лојална партијска војска, а не паметни и стручни људи. Све док је тако, БиХ ће наставити сигурно да корача уназад, поручили су економисти.

(БН)