Планирају Ново Требиње, а бројни проблеми чекају

Да ли је овај пројекат још једно предизборно обећање, стварни план за будућност или бијег од туробне садашњости?!

Изградња такозваног Новог Требиња представљена је као развојни пројекат који би, кроз три фазе до 2050. године, требало да донесе нова насеља, инфраструктуру и шансу за младе породице.

И док власт говори о граду будућности, из опозиције упозоравају да се истовремено занемарује садашње Требиње, које је већ озбиљно нарушено непланском градњом и бетонизацијом.

Да ли је овај пројекат још једно предизборно обећање, стварни план за будућност или бијег од туробне садашњости?!

Изградња Новог Требиња најављена је као капитални пројекат у три фазе, чији је завршетак планиран за 2050. годину.

Ново урбано подручје требало би да се простире на око 380 хектара и обухвати стамбене зоне, пословне и услужне објекте, конгресне и туристичке капацитете те модерну инфраструктуру.

Власт овај пројекат представља као историјску шансу за младе да остану у Требињу  и овдје заснују породице.

Међутим, из опозиције поручују да развој града није споран, али да је спорна логика покојој се будућност гради на рушевинама садашњости.

Упозоравају да је постојеће Требиње већ урбанистички осакаћено непланском градњом, бетонизацијом и запостављањем јавних површина, те да се прије нових макета мора санирати стварно стање на терену.

"Много је горућих проблема још увијек у самом центру Требиња да би ми уопште разговарали о неком новом Требињу и да ријешимо проблеме који су горући и којих је још увијек јако пуно почевши од претјеране изградње у самом центру, морамо се посветити већој садњи зеленила, затим одводним каналима и ситуацију да сваки пут кад падне мало већа киша ми имамо малу Венецију па рецимо до депоније чији је рок трајања истекао прије 10 година, а која никако да се среди", каже Милица Радовановић, Српска демократска странка.

"Када се узме у обзир ко је на челу тих пројеката ја заиста нисам оптимистична, дакле, прије свега се мора направити разлика између плана тј идеје која је представљена грађанима и реализације. Ми имамо прву фазу која је планирана до 2030. друга фаза до 2040. и завршетак радова до 2050. године, дакле имамо 25 година рок неи и сада када ви погледате разне факторе који би могли утицати да се то још продужили или евентуално не заврши тај пројекат, заиста предугачко", сматра Дајана Милишић, За правду и ред.

Грађани сагласно поручују да град треба да се шири, али не по цијену губитка идентитета. Кажу да је Требиње већ претрпјело озбиљне посљедице стихијске градње и да данас више личи на град бетона него на град платана.

Сматрају да Ново Требиње нема смисла ако старо Требиње настави да пропада под притиском инвеститора и краткорочних политичких интереса.

Ново Требиње се гради у анимацијама и промотивним спотовима, док се садашње Требиње гуши у бетону и импровизацији. Будућност се планира за 2050. годину, али се садашњост упорно прескаче. Када власт говори о шанси за младе, остаје нејасно о којим младима је ријеч – јер ће данашњи млади тада већ бити у средњим па и у позним годинама, ако уопште буду овдје.

Зато музика из серије „Село гори, а баба се чешља“ коришћена у промотивном споту Новог Требиња не дјелује као случајан избор, већ као симбол политике која радије црта градове будућности какве смо гледали у научнофантастичним филмовима  него што рјешава проблеме стварног Требиња  па остаје питање да ли је Ново Требиње план за будућност или бијег од садашњости?!

(БН)