Цијене лете у небо - ко данас уопште може да штеди?

Према подацима Централне банке БиХ депозити становништва за годину дана порасли су за 2 милијарде марака. Економисти наводе да ова бројка није показатељ да се боље живи, већ да грађани не вјерују институцијама и не желе да улажу свој новац у привреду, већ га чувају заробљеног у банкама.

Пораст депозита у банкама за двије милијарде показује да грађани штеде не зато што имају вишак новца, већ што немају повјерења у боље сутра, наводи економиста Адмир Чавалић.

„То показује да немамо пуно повјерења у институције, јавни и  приватни сектор, односно у пословну климу. Не би требало размишљати о опорезивању те штедње, већ како направити инклузивне институције да подстакну ту штедњу да се реализује у инвестиције и то би било добро и за оне који имају тај капитал и за оне који би потенцијано бити корисници тог капитала“ наводи Чавалић.

Новац депонован у банкама није знак стабилности, већ показатељ да се грађани све теже одлучују да улажу у привреду, а без развоја привреде нема ни нових радних мјеста, односно бољег стандарда.

Поражавајуће је да ни банке више не желе као некад да улажу у развој привреде, јер улагање у привреду у БиХ носи одређену дозу ризика, истиче  професор на Економском факултету Универзитета у Источном Сарајеву Предраг Млинаревић.

„Банке све више зарађују на основу некаматоносних извора, то су разне накнаде, провизије, одржавање рачуна, манипулативни трошкови и слично. Све мање зарађују и од камата на пласиране кредите иако им је то основна дјелатност.

Ослањају се на нешто што им је сигурно, без да преузимају ризик како би подржали развој привреде, одређена предузећа, финансирало обртна средства.

Оне су једноставно уочили да не морају да преузимају велики ризик, односно да могу да зараде само на основу тога што ће вам одобрити или хипотекарне кредите или сад другу стране имате административне забране за оне који су запослену и јавном сектрору плус на то додате одржавање свих ових рачуна.

И док грађани све теже живе поставља се питање ко данас уопште може да штеди?

„ Вјероватноћа је да је то неједнака дистрибуција и да један проценат има знатно веће депозите, а да већи број те ниже средње класе има мале депозите који им омогућују свакодневни трансакције“, каже Млинаревић.

Јаз између богатих и сиромашних у БиХ је све већи.

Мали је проценат оних који су екстремно богати, виша средња класа готово ишчезава, а средња и нижа класа се све више задужују и стално су у трци како да састави крај с крајем.

(БН) Фото: БН