Држављанства БиХ се одрекло 103.000 особа, шта је разлог?

Држављанства БиХ се само прошле године одрекло око 1.600 становника. Аналитичари казу да је овај број чак и мали када се упреди са бројем оних који су само на папиру држављани БиХ, а који су отишли не трбухом за крухом, већ побјегли од сталних политичких тензија, неизвјесности, корупције.... 

БиХ је од 1996. године одричући се држављанства трајно напустило скоро 103.000 држављана. Према подацима Министарства цивилних послова, у протеклој години држављанства се одрекло око 1600 грађана сто је благи пад, у поређену са претходим годинама. 

“Када је ријеч о разлозима зашто напуштају БиХ, најчешће у неформалним разговорима, наводе рјешавање оних битних  животних питања, право на запослење, на имовину, олакшано школовање и студирање у другим државама.

Оно што је битно, јесте да они  приликом подношења захтјева за испис из држављанства нису дужни да наводе разлоге , него само да имају загарантовано држављанство друге државе. Углавном су то земље Европске уније, донедавно Њемачка и Аустрија“, рекла је портпарол Министарства цивилних послова БиХ Зорица Руљ. 

Социолог Владимир Васић сматра да су разлози одрицања од дрзављанства БиХ, много дубљи од оних који се односе на школовање, лакша путовања и проналажење посла. 

„Због тренутне политичке ситуације у БиХ, због будућности и социјалне и економске, те због квалитета и несигурности живота у БиХ. Људи генерално сада, а поготово млади људи перципирају живот тако да хоће да живе у правно уређеним системима, хоће да живе у економски стабилним заједницама. Нико више нема живаца, а поготово млади људи, да трпи сталне политичке тензије и стална препуцавања“, каже Васић. 

Са њим се слажу и грађани Сарајева и Источног Сарајева. 

„Немају рахатлука у овој држави“, „ Видите каква нам је ситуација и какви су нам политичари“, рекли су грађани Сарајева. 

„Незадовољни су оним што нуде власти“, „ У питању је незапосленост и слаба примања“, кажу анкетирани грађани Источног Сарајева. 

Политички аналитичар Ивана Марић сматра да је број људи који се одрекао држављанства БиХ протеклих година, још и мали ако се узму у обзир они држављани који овдје не живе, али су још увијек  пријављени у БиХ. 

„Обзиром да је све мање рођене дјеце и младих људи, и све мање образованих и квалификованих људи који се баве занатима, тај недостатак је врло тешко надокнадити. Јер не иду људи који су незапослени, или ко је не могу наћи посао, или који не желе наћи посао, јер одлази радно способно становништво, долазе интелектуалци и то је велики број за надокнадити“. 

На питање да ли таква ситуација брине икога у БиХ, Марићева одговара. 

„Нажалост не, јер још увијек имамо већину политичара које брине само како да преусмјере новац из јавних фондова у своје приватне. А, апсолутно се не брину за будућност, посебно јер су они за своју дјецу осигурали будућност, а не занима их судбина туђе дјеце“, закључила је Марићева. 

Поражавајући податак за БиХ је тај што се власти сјете оних који су одавно отишли, а који се нису одрекли држављанства само у вријеме избора, када злоупотребе њихово  гласачко право за изборну крађу .

(БН)