Плате у здравству су срамно мале, све више љекара напушта болнице!

„Неко од наших болница и медицинске струке жели да направи бизнис и љекаре претвори у роботе који треба да раде по нечијој наредби. Подршку надлежних немамо, плате у здравству су срамотно мале и зато све више здравствених радника напушта јавне здравствене установе“, рекао је хируруг др Јовица Мишић, предсједник Струковног синдиката доктора медицине Републике Српске који је послије 17 година дао отказ у добојској болници.

Др Мишић је дао отказ онда када је, како каже, одлазак на посао у добојску болницу почео да му изазива мучнину. Притисак да од здравља прави бизнис, каже, није могао нити желио да трпи.

„Прије је љекар могао сам да процијени да ли ће неког да прими у билницу или не, а сада је нека општа наредба да се ко год дође на преглед прими у болницу, да љекар ради додатну дијагностику и лабораторију, не би ли здравствене установе то могле да фактуришу Фонду и да од тога зараде новац.

Ту се губи смисао доктора, љекара. Постајемо роботи и радимо само оно што је неко наредио. Ја се плашим да ће сутра нама хирурзима рећи то те пацијенте које смо примили морамо и да их оперишемо иако ми не сматрамо да треба да их оперишемо“, наводи др Мишић.

- Плате љекара и медицинских техничара су страшно и жалосно мале за посао који ураде и одговорност коју имају, истиче др Мишић.

“Моја плата хирурга у мојој установи је 2.400 КМ. Полицији је прошле године дигнута плата на 1.580 КМ плус 30% на услове рада. Значи, они имају више од 2.000 КМ. Не морају имати факултет. Почетна плата са средњом школом им је 2.030. Ја имам за 370 КМ већу плату са шест година Медицинског факултета и шест година спацијализације из Опште хирургије”, објашњава Мишић.

- Немамо никакву подршку власти, тврди др Мишић и подсјећа да је премијер Српске рекао како љекари живе добро јер раде приватно. Ријеч је о малом броју љекара, истиче Мишић.

„Ја сам од октобра писао и примијеру и министру за позив на састанак са мном, на неки социјални дијалог. Премијер је позвао масу људи да разговарају са њим у вези са новим буџетом Српске. Чак је звао и ловце и риболовце и њима је обећао неки новац, али није звао синдикате доктора и медицинских техничара. Значи, ми као да не постојимо“, истиче Мишић.
 
- Много је љекара у политици али они нису ништа урадили за љекаре, тврди др Мишић наводећи прије свега примјер тренутног министра здравља Алена Шеранића, а дотакао се и случаја смијењеног директора УКЦ-а Владе Ђајића који је почео да прича тек кад је смијењен.

„Када је смијењен, смије рећи. Ја претпостављам, то је више питање за њега. Он је тек сада видио вјероватно зато што губи неке своје позиције које је имао и сада не може да ради више неке ствари које је радио. Вјероватно на тај начин хоће да придобије остале запослене у УКЦ-у“, сматра Мишић.

- Једини начин да задржимо љекаре и медицинске техничаре у јавним установама јесте да се сложеност и одговорност послова који они обављају ускладе са платама у Републици Српској, поручио је др Мишић.

(БН)