Може ли Трамп да купи острво? Колика је вриједност Гренланда

Економија Гренланда можда је мала, али његова стварна вриједност везана је за безбједност Арктика и огромне минералне резерве. Интересовање Доналда Трампа за ово подручје одражава напоре САД да се супротставе кинеској доминацији у набавци критичних сировина.

Када је Доналд Трамп почетком 2025. поново покренуо идеју о преузимању Гренланда, то је у први мах звучало као познати ехо из његовог првог предсједничког мандата.

Међутим, обновљено интересовање, овога пута праћено извештајима да је Трампов тим разматрао исплату директних новчаних давања Гренланђанима, указује на дубљу посвећеност од пуког политичког театра, пише Еуронеwс преноси б92.

У сриједу, 14.јануара потпредсједник САД Џеј Ди Венс у Вашингтону састао се са данским министром спољних послова Ларсом Лекеом Расмусеном и министарком спољних послова Гренланда Вивијан Моцфелт.

Обраћајући се новинарима, Расмусен је рекао да су двојица министара поручила америчким саговорницима да "није лако размишљати иновативно о рјешењима када се сваког јутра будите уз различите пријетње".

Објаснио је да су разговори били конструктивни, али је додао да Трамп инсистира на "неприхватљивом" предлогу освајања Гренланда.

Француска, Њемачка, Шведска и Норвешка, све чланице НАТО попут Данске, одлучиле су да пошаљу трупе на Гренланд како би учествовале у заједничким вјежбама са Данском.

Оно што се дуго сматрало провокацијом сада изгледа као озбиљан покушај успостављања доминације на Арктику. На штету НАТО савезнице Данске, могуће је да САД посматрају Гренланд због његових минералних ресурса, али и из разлога националне безбједности.

Такав потез уноси арктичку хладноћу у односе ЕУ и САД, нарочито у тренутку када се Унија бори да обезбиједи сировине неопходне за остварење климатских циљева и одржавање дигиталне инфраструктуре.

Зашто Трамп жели Гренланд

Гренланд није богат у класичном смислу. Његова економија је мала, снажно зависна од рибарства и у великој мјери опстаје захваљујући годишњој блок-дотацији Данске од око 3,9 милијарди данских круна (520 милиона евра), што је приближно 9.000 евра по становнику годишње.

Према Свјетској банци, бруто домаћи производ Гренланда процјењује се на око 3,5–4 милијарде долара (3,2–3,7 милијарди евра), уз популацију од око 56.000 људи. Око 90 одсто извоза потиче од производа повезаних са рибарством.

Иако ове карактеристике не дјелују привлачно Трамповој администрацији, САД очигледно привлаче два фактора која имају мало везе са БДП-ом. Први је географски положај, а други оно што се крије испод леда.

Колика је заправо вриједност Гренланда?

Острво заузима кључну позицију између Сјеверне Америке и Европе и већ је дом Свемирске базе Питуфик, која представља темељ америчких система за рано упозоравање на ракетне пријетње и надзор свемира на Арктику.

"Ако ми то не урадимо, Русија или Кина ће преузети Гренланд. А ми нећемо да имамо Русију или Кину за сусједа", рекао је Трамп.

Ресурси додају још један слој америчким мотивима — иако је предсједник јавно тврдио да то није случај. Вашингтон је болно свјестан чињенице да Кина доминира експлоатацијом ријетких земних елемената и даљом прерадом руде у употребљиве материјале.

Амерички геолошки завод процјењује да Гренланд посједује око 1,5 милиона тона експлоатабилних резерви ријетких минерала.

С друге стране, Геолошки завод Данске и Гренланда (ГЕУС) процјењује да укупни ресурси ријетких земних елемената износе око 36,1 милион тона — што подсјећа на разлику између геолошки постојећих и комерцијално исплативих количина.

Истраживања ГЕУС-а показују да Гренланд садржи појаве 25 од 34 материјала које Европска комисија класификује као "критичне" ријетке и сировинске минерале.

Ови материјали користе се у производима од мотора електричних возила до борбених авиона. Укупно је идентификовано 55 лежишта критичних сировина, али се тренутно експлоатише само једно.

Европска унија је тренутно 100 одсто зависна од кинеског увоза тешких ријетких елемената, док се и САД у великој мјери ослањају на стране ланце снабдијевања.

Кина је одговорна за око 70 одсто глобално извађених количина ријетких елемената, што је 270.000 тона у 2024. години.

Безбједности снабдијевања ријетким елементима?

Поред ријетких елемената (критични метали важни за будућност техологије), Гренланд је потенцијално богат и нафтом и природним гасом.

Иако су истраживања углавном замрзнута након мораторијума из 2021. на ново бушење нафте, раније процјене Америчког геолошког завода сугеришу да приобални басени Гренланда могу садржати до 17,5 милијарди барела нафте и 148 билиона кубних стопа природног гаса.

Сирова геолошка вриједност познатих минералних ресурса Гренланда могла би, у теорији, да премаши 4 билиона долара (3,66 билиона евра), према процјенама студије Америчког акционог форума (ААФ).

Међутим, само мали дио тога,  око 186 милијарди долара,  сматра се реално експлоатабилним у постојећим тржишним, регулаторним и технолошким условима.

Док ААФ процјењује "цјеновник" Гренланда на 186 милијарди долара, хипотетичке процјене коментатора знатно варирају.

Посматрајући приватни БДП и потенцијалне пореске приходе са острва, магазин Ецономист износи процјену од 50 милијарди долара.

Друге процјене се ослањају на историјске куповине САД, попут Аљаске, Луизијане и Дјевичанских острва, уз прилагођавање данашњим цијенама.

Финанциал Тимес наводи да би процјена од 1,1 милијарде долара била примјерена на основу ресурса острва, док је Неw Yорк Тимес изнио процену између 12,5 и 77 милијарди долара.

Огромне разлике између ових износа указују на нематеријалну природу вриједности Гренланда.

Да ли би новац промијенио мишљење Гренланђана?

Трампова администрација разматра директна плаћања — између 10.000 и 100.000 долара по становнику Гренланда — као начин да се јавно мњење у Гренланду подстакне ка америчком преусмјеравању.

Међутим, истраживања јавног мњења снажно указују да су такви потези политички неосјетљиви. Анкета групе Вериан из јануара 2025. показала је да се 85 одсто Гренланђана противи напуштању Данске ради прикључења Сједињеним Државама, док идеју подржава свега шест одсто.

У САД је идеја подједнако непопуларна. Анкета YоуГова из јануара 2026. показала је да само осам одсто испитаника подржава употребу војне силе за преузимање Гренланда, док је 73 одсто против.

Према економисти компаније 22В Ресеарцх, Јакобу Функу Киркегорду, Копенхаген је прешао са тихог игнорисања Трампових изјава на њихово активно ограничавање кроз законе, институције и савезе.

Циљ није побједити у расправи са Бијелом кућом, већ сузити простор за дјеловање.

(Б92) Фото: Тањуг