ММФ потврдио: Србија у бољој позицији од Хрватске и Словеније

Према најновијим пројекцијама Међународног монетарног фонда, ажурираним заједно са управо објављеним извештајем о пројекцијама за глобалну привреду, очекује се да ће бруто домаћи производ (БДП) Србије забележити раст од 3,6%, док се за инфлацију предвиђа ниво од 4%.

Када је реч о БДП-у, ради се о значајном побољшању за оба показатеља, пошто је ММФ средином децембра за Србију пројектовао раст БДП од 3% и инфлацију од 4,6%, што би значило да би раст цена изашао из циљаног оквира Народне банке Србије.

Србија боља од регионалног просека

Пројектована стопа раста од 3,6% позиционира Србију знатно изнад просека групе земаља у коју је ММФ класификује.

Наиме, за регион европских економија у настајању и развоју, Фонд предвиђа просечан раст од 2,3 процента у овој години.

При томе, заједно са Албанијом којој ММФ такође пројектује раст БДП од 3,6% тренутно је на врху региона према том показатељу, док ММФ Црној Гори и Северној Македонији предвиђа раст БДП-а од 3,2%, а Босни и Херцеговини 2,7%.

За еврозону, којој припадају Хрватска и Словенија, пројектује се раст од 1,3%, а ове две државе требало би да остваре значајно боље резултате од тог просека. Хрватској ММФ, наиме, пројектује раст од 2,7 а Словенији од 2,3% у 2026. години.

Светска економија "стабилна упркос свему"

На глобалном нивоу, ММФ оцењује да је светска економија ушла у 2026. годину са дозом стабилности, упркос бројним изазовима. У извештају Wорлд Ецономиц Оутлоок се наводи да је глобални раст пројектован на 3,3 процента у 2026. години, што представља благу ревизију навише у односу на ранија предвиђања.

Стручњаци Фонда објашњавају да овај стабилан учинак на површини произилази из "балансирања супротстављених сила које тренутно обликују светско тржиште".

Главни покретач глобалне отпорности лежи, како истичу, у технолошком сектору. У извештају се оцењује да су ефекти променљивих трговинских политика неутралисани растућим инвестицијама повезаних са технологијом, укључујући вештачку интелигенцију, а посебно у Северној Америци и Азији.

Сједињене Америчке Државе требало би да забележе снажан раст, пројектован на 2,4 процента у овој години, подржан фискалном политиком и попуштањем монетарних стега.

Посебно је значајно за српску економију стање у Немачкој, која је кључни трговински партнер региона. ММФ предвиђа да ће се раст у Немачкој опоравити са процењених 0,2 процента у 2025. на 1,1 проценат у 2026. години, а економисти се надају позитивном "преливајућем" ефекту на извозно оријентисане компаније на Балкану.

Ризици и препоруке ММф-а

Иако су бројке охрабрујуће, ММФ упозорава да опасности нису прошле.

Постоји забринутост да би поновна процена очекивања раста продуктивности у вези са вештачком интелигенцијом могла довести до пада инвестиција и изазвати наглу корекцију на финансијским тржиштима.

Такође, трговинске тензије би могле да се распламсају, продужавајући неизвесност и теже оптерећујући активност.

Када је реч о ценама, глобална укупна инфлација би требало да падне на 3,8% у 2026. години, међутим, званичници Фонда наглашавају да борба за стабилност цена захтева континуитет.

У извештају се поручује да политике за подстицање стабилности и одрживо подизање средњорочних изгледа за раст захтевају оштар фокус на обнављање фискалних резерви, очување ценовне и финансијске стабилности, смањење неизвесности и спровођење структурних реформи без даљег одлагања.

(еКапија) Фото: Тањуг