Србија до 2027. постаје највећа економија Балкана

Према анализи Међународног института за блискоисточне и балканске студије (ИФИМЕС) из Љубљане, заснованој на пројекцијама Међународног монетарног фонда, Србија се приближава преломној тачки у регионалном економском поретку. У извештају се наводи да би током 2026. године Србија требало да достигне Хрватску по номиналној величини бруто домаћег производа, док се већ 2027. очекује да преузме позицију највеће економије Југоисточне Европе.

Истовремено, анализа указује да ће до краја деценије Србија по укупној економској снази значајно надмашити и Словенију, чиме се потврђује њено позиционирање као централног економског стуба Западног Балкана.

ИФИМЕС у анализи под називом "Србија 2026: Економски искорак у ери растућих глобалних и регионалних изазова", оцењује да се овај економски успон одвија у знатно сложенијем и неизвеснијем глобалном окружењу него ранијих година.

Слабљење мултилатералних институција, раст геополитичких тензија и све израженија веза између економије и безбедности стварају амбијент у којем економски раст сам по себи више не представља гаранцију дугорочне стабилности.

У том контексту, Србија се тренутно налази у фази релативне макроекономске консолидације, али уз појачане спољне и унутрашње ризике.

Према пројекцијама ММФ-а на које се позива ИФИМЕС, реални раст бруто домаћег производа Србије у 2026. години могао би да се креће између три и четири одсто, уз инфлацију под контролом и стабилно тржиште рада. Фискални дефицит и јавни дуг остају у одрживим оквирима, док се раст текућег дефицита тумачи пре свега кроз инвестиције и увоз везан за развојне пројекте. Институт наводи да такви показатељи потврђују отпорност макроекономских политика, али и указују на потребу наставка структурних реформи и јачања институционалног амбијента.

Посебан акценат стављен је на енергетску безбедност као кључни елемент будућег развоја. ИФИМЕС указује на значај стратешких одлука у енергетском сектору, укључујући планове за јачање државног утицаја у Нафтној индустрији Србије и обезбеђивање дугорочне стабилности Рафинерије Панчево.

Стране директне инвестиције, које су у претходној години премашиле више милијарди евра, заједно са инфраструктурним пројектима и индустријском базом, представљају важан ослонац раста.

Неколико праваца развоја

Истовремено, анализа упозорава да јачање укупне економске снаге не значи аутоматски и раст животног стандарда.

Иако Србија по величини економије преузима водећу улогу у региону, и даље заостаје за Хрватском и Словенијом по БДП-у по глави становника. Овакав раскорак, према ИФИМЕС-у, ствара паралелну реалност у којој економски раст јача међународну позицију земље, док унутрашњи социјални изазови захтевају пажљиво усклађивање развојних политика са потребама грађана.

У завршном делу извештаја, ИФИМЕС разматра неколико могућих праваца будућег развоја, од стабилног раста у условима контролисаних геополитичких ризика, преко убрзаног економског замаха заснованог на енергетским и институционалним реформама, до неповољног сценарија у случају озбиљнијих глобалних поремећаја и пада инвестиција. Институт закључује да ће способност Србије да квантитативни економски раст претвори у одржив и инклузиван друштвени развој представљати кључни тест економске и социјалне политике у наредној деценији.

(Блиц) Фото: Тањуг/ WДграпх