Наставак удара на грађане: Три пута скупље лијечење

 Износи партиципације у систему обавезног здравственог осигурања нису мијењани од 2011. године, иако су у протеклих петнаест година трошкови здравствених услуга значајно порасли. До раста је дошло због поскупљења медицинског и немедицинског материјала, лијекова, енергената, услуга одржавања медицинске опреме, као и повећања трошкова рада.

У таквим околностима, Актив директора здравствених установа које пружају болничку здравствену заштиту иницирао је измјене Правилника о партиципацији, што је Управни одбор Фонда здравственог осигурања Републике Српске, уз сагласност ресорног министарства, прихватио водећи рачуна о одрживости здравственог система.

Важно је нагласити да измјене у висини партиципације, које за поједине здравствене услуге подразумијевају повећање личног учешћа, неће осјетити најугроженије категорије осигураника. Више од 50 одсто осигураних лица по неком основу је ослобођено плаћања партиципације.

Тако су партиципације за све услуге из обавезног здравственог осигурања ослобођена дјеца до 18 година, лица старија од 65 година, труднице и породиље, слијепа лица, лица обољела од ријетких болести, добровољни даваоци крви, лица са одређеним менталним обољењима, пензионери са најнижом пензијом, ратни војни инвалиди и друге осјетљиве категорије.

Поред тога, партиципације су ослобођени и осигураници који се лијече од малигних болести, дијабетеса, хемофилије, епилепсије, прогресивних мишићних обољења, церебралне парализе, мултипле склерозе, реуматске грознице, плегија и других тешких обољења, како у лијечењу основне болести, тако и њених компликација. Дакле, и на овом примјеру се показује солидарност здравственог система, јер терет финансирања здравствених услуга није на терету најосјетљивијих и најугрожених категорија становништва.

Дакле, Правилником о висини и начину плаћања партиципације, који је почео да се примјењује почетком године, промјене се односе првенствено на секундарну и терцијарну зравствену заштиту и на услуге у службама хитне помоћи за нехитна стања, а уведени су и јасни заштитни механизми за осигуранике.

Тако је детаљније прецизиран тачан број дана за колико се плаћа партиципација за вријеме болничког лежања,  као и максимални износ партиципације у износу од 370 КМ - без обзира на стварне трошкове здравствене услуге (пацијент без обзира колико дуго лежи у болници и које услуге да му се пружају не може да плати већи износ од 370 КМ).  Наглашавамо да је партиципација приход здраствених установа, не ФЗО РС. 

Наиме, партиципација за болничко лијечење плаћа се највише за 14 дана и износи 25 КМ по дану,  односно 12 дана у Универзитетском клиничком центру Републике Српске и плаћа се 30 КМ по дану, без обзира на укупан број дана проведених у болници. Примјера ради, ако је осигураник хоспитализован 25 дана у УКЦ РС, партиципацију ће платити само за 12 дана.

Дакле, Правилником су уведена  јасна правила уз пуну заштиту најугроженијих категорија осигураника, јер они не плаћају партиципацију. 

Пратећи развој савремене медицине и фармације, Фонд је, без додатног оптерећења осигураника, у претходним годинама настојао да обезбиједи доступност најсавременијих здравствених услуга.

Тако Фонд за уградњу кохлеарног имплантата по пацијенту издваја 61.000 КМ (дјеца не плаћају ни партиципацију), за оперативни захват на срцу 23.000 КМ, за уградњу пејсмејкера 40.626 КМ, док за операцију тумора главе издваја 9.684 КМ.

У тим случајевима, осигураници плаћају искључиво партиципацију за предвиђени максимални број дана лежања у болници,  без обзира колико су дуго били на лијечењу, а укупан износ не може да буде већи од дефинисаног максималног износа.

Дакле, примјера ради, уколико пацијент лежи у болници због операције на отвореном срцу, Фонд здравственог осигурања плаћа за тог пацијента операцију која кошта 23.000 марака, сву дијагностику која је неопходна, а пацијент плаћа партиципацију у износу од 25 КМ по дану за максимално 14 дана. Пацијент може бити у болници и дуже од 14 дана, али партиципацију плаћа само за 14 дана.

Исто тако,  досадашњи начин плаћања партиципације за поједине здравствене услуге доводио је до одређених нелогичности, тако да се у пракси дешавало да осигураник за поједине амбулантне или специјалистичке услуге плати већи износ партиципације, него за лијечење у болници.

Нпр., за амбулантни преглед магнетне резонанце пацијент ће за МР без контраста издвојити 50 КМ за партиципацију, а  уколико ову услугу добије у оквиру болничког лијечења плаћа само партиципацију за дан лежања у болници, што је знатно мањи износ.

Уведена је и новина у службама хитне помоћи на начин да је омогућено да се наплати партиципација у оним случајевима када се не ради о хитним стањима. Наиме, честа је појава да пацијенти злоупотребљавају ресурсе и користе услуге здравствене заштите у службама хитне помоћи, иако нису хитни случајеви, јер не морају ништа да плате и брже остваре здравствену заштиту.

Међутим, тиме се знатно оптерећују службе хитне помоћи, чиме се угрожава њихова доступност пацијентима којима је заиста потребна хитна медицинска помоћ. Увођењем партиципације за нехитна стања, овакве појаве ће се смањити и самим тим ће капацитети хитних служби бити адекватније кориштени.

Такође, у Интегрисаном здравственом информационом систему (ИЗИС) омогућено је да се аутоматски раздвајају хитна од нехитних стања, те је тиме онемогућена евентуална злоупотреба да се у хитним стањима наплаћује партиципација. Дакле, увођењем партиципације у службе хитне медицинске помоћи, циљ је да се обезбиједи рационалније коришћење ресурса, уз јасне критеријуме за разграничење хитних и нехитних стања. 

Такође, Фонд здравственог осигурања Републике Српске већ годинама уназад преузима значајан дио терета финансирања здравствене заштите, иако Република Српска има једну од најнижих стопа доприноса за здравство. У односу на 2020. годину, издвајања за домове здравља повећана су за 120 милиона КМ, док су издвајања за болнице повећана за више од 250 милиона КМ.

Свјесни да осигураници нису довољно информисани о томе колико коштају здравствене услуге, Фонд  планира да кроз мобилну апликацију у оквиру Интегрисаног здравственог информационог система омогући сваком осигуранику увид у његове укупне трошкове здравствене заштите, као и колико је он кроз партиципацију издвојио, а колико Фонд здравственог осигурања и др.

Имајући у виду да је партиципација приход здравствених установа, очекује се да се та средства усмјере искључиво на побољшање услова лијечења, унапређење квалитета и сигурности пацијената, као и на континуитет у снабдијевању лијековима и медицинским материјалом.

У овој години планирано је доношење правилника о праћењу задовољства корисника услугама здравствене заштите, а у његовој изради  укључен је и Фонд, те ће посебна пажња бити усмјерана на то да ли здравствене установе услуге пружају квалитетно и да ли су пацијенти задовољни. 

Будући да се из године у годину повећавају средства за финансирање здравствене заштите, а  сада је дошло и до измјене партиципације, очекујемо од здравствених установа да на ове конкретне финансијске мјере подршке одговоре још бољим квалитетом и доступношћу здравствене заштите.  

(БН)